Braća Simić iz sela Brezovice kod Valjeva trude se da sačuvaju porodičnu tradiciju i tradiciju ovog kraja, a to je organska malina i kupina. Na oko hektar i po imaju vilamet. Ono što je zanimljivo jeste da su pre tri godine rešili da ga proizvode pod kontrolisanim uslovima, kako bi jednog dana dobili sertifikat za organsku proizvodnju i na taj način obezbedili bolju cenu.
“Osnovni motiv za kontrolisani uzgoj malina i kupina jeste ostvarivanje bolje cene. Ujedno smo i u slivu jezera Rovni, tako da smo u neku ruku i primorani, ili ćemo biti, da se bavimo organskom. Nije lako. Prinosi su puno manji, cena to ne prati.” – kaže Aleksandar Simić iz sela Brezovice.
Simići nisu usamljeni u svemu ovome. Naime, dosta proizvođača iz ovog kraja je prešlo na kontrolisanu proizvodnju. Pojavio se kupac koji to traži, obećavši i bolju cenu. Nadali su se da će bar pola eura biti razlika u ceni maline između njihovih plodova i onih proizvedenih konvencionalnim putem, međutim, to još nisu dočekali.
“Ove godine je cena ove naše maline bila 190 dinara, a konvencionalna nije bila daleko od toga.” – kaže nam naš sagovornik.
Godina, što se roda tiče, nije bila loša, međutim, proizvesti malinu na organski način nije ni malo jednostavno. Veliki problem bude trulež, kao i plemenjača protiv koje se ne mogu boriti nikakvim preparatima. Prinosi koji se po hektaru mogu dobiti u ovim uslovima, bez navodnjavanja su oko 5-6 tona po hektaru. To je duplo manje u odnosu na ono što su proizvodili u konvencionalnoj priči.
CILJ JE I ZAŠTITITI JEZERO ROVNI
Kao što je to i rekao naš domaćin, blizina jezera Rovni je jedan od razloga zašto su se ljudi odlučili da se bave organskom proizvodnjom, kako bi se jezero zaštitilo. Negde je i ideja da se svi bave organskom poljoprivredom, pa je 2017. godine osnovana i zadruga Brezovice organik.
“Sertifikovali smo oko 250 hektara malina, kupina i šljiva. Zadrugu je osnovalo 27 zadrugara, a u proces sertifikacije je ušlo 72 proizvođača.” – kaže direktor zadruge, Budimir Simić.
Ljudi su dobrovoljno ušli u organsku priču, čini nam se za dobrobit svih onih koji će piti vodu iz ovog jezera. Međutim, sami poljoprivredni proizvođači nisu osetili nikakve benefite, bar ne još.
“Devet sela u slivu jezera Rovni je zbog čistoće vode, jer će tu vodu piti Valjevo, Ub, Lajkovac, Mionica, Lazarevac, morati da se bavi organskom proizvodnjom. Ali za to bismo morali biti adekvatno nagrađeni.” – smatra Budimir.
Dakle, za sada je reč o kontrolisanoj proizvodnji, periodu konverzije, kako bi se jednog dana dobio sertifikat organske proizvodnje. Taj period konverzije im traje tri godine, te će sada dobiti srpski sertifikat. Cilj im je evropski, kako bi zadruga mogla da izvozi.
“Nadamo se da ćemo preko zadruge ubuduće plasirati robu direktno kupcima, jer ljudi su sada nezadovoljni, ogorčeni i lako će odustati od proizvodnje.” – kaže poljoprivredni proizvođač, Aleksandar Simić.
Čini se da su ovi poljoprivredni proizvođači sada na prekretnici. Da li ostati u organskoj, ili se vratiti konvencionalnoj proizvodnji. A bilo bi zaista šteta da ove tri godine koliko rade kontrolisanu proizvodnju, bace niz vetar, kada znamo koliko je organsko voće popularno i traženo svuda u svetu.
