Organska proizvodnja meda i kako početi
Lekar pedijatar po zanimanju, Miomir Ljubić, nasledivši pčelinjak od oca, još od 1992. godine bavi se pčelarstvom. Pre šest godina ovaj lekar se odlučio da više boravi na Radan planini i da proizvodi organski med. Uprkos svim teškoćama koje organsko pčelarstvo nosi.
„Kad krećete u organsku proizvodnju meda, što je meni u to vreme bila nepoznanica, možda sam malo olako shvatio celu priču. U principu, prvi korak je da krenete od košnica koje su kuća za pčele, a koje morate ofarbati organskim bojama. U njima ne sme biti metala pri spajanju košnica, pri spajanju ramova. Sledeći korak, možda i najteži u organskom pčelarstvu u Srbiji je nabavka organskog saća. Ni tada, kao ni sada nemam neke kontakte za nabavku organskog saća u Srbiji“ – objašnjava problematiku Miomir Ljubić, pčelar iz sela Ivanja.
Put vodi u inostranstvo
„Ukoliko krenete sa organskim pčelarstvom put vas odvodi u Austriju, Češku… Tamo možete nešto da nabavite. Pokušao sam i sa samoizgradnjom tog saća. To je tek mukotrpan posao, a krajnji proizvod vam se udaljava za par godina. Zbog same činjenice da pčele same moraju da proizvedu saće, gubi se puno vremena oko toga.“
„Sledeća važna stavka je lečenje pčela, od krpelja, varoa i drugih bolesti koje napadaju, a sve mora da bude zasnovano na organskom principu. Pri tome se koriste biljna ulja. Tih preparata ima u Srbiji, mogu da se nađu, sa tim nisam imao problema, ali poskupljuju proizvodnju i teže su dostupni“ – ističe Miomir Ljubić.
Katastrofalne godine za pčelarstvo
Od poslednje četiri godine, tri su bile katastrofalne za pčelarstvo na jugu Srbije, kaže ovaj proizvođač organskog meda. Proizvodnja meda se svela na borbu da se očuvaju pčelinja društva. Prošla godina je već od marta počela sa prihranom pčela, a u organskoj proizvodnji to nije ni jednostavno, ni jeftino.
„Ja sam to učinio zahvaljujući zalihama meda koje sam imao iz prošle godine i zahvaljujući medonosnom bilju. Neposredno iza pčelinjaka imam dva i po hektara zemlje, na kojoj je bio najpre zasađen perkom, potom facelija, heljda i trava zvezdan. Znači sve medonosne biljke koje su uspele da mi održe pčelinjak. Košnice su poprilično prazne, sa malo meda. Sad sam u dilemi da li da nastavim sa organskim pčelarstvom ili da uložim jedan finansijski napor za porodicu i sebe i nabavim organski med kojeg u Srbiji nisam mogao da nađem“ – ističe Miomir Ljubić.
Prehrana pčela
Da bi prehranio svoje pčele, Miomiru Ljubiću je za izradu pogača potrebno između 400 i 500 kg organskog šećera. Zbog ovakvog troška i upitnosti kako da nastavi organsku proizvodnju, sve više razmišlja o tome da se vrati konvencionalnoj proizvodnji meda.
„S obzirom da ja ovde živim, na prostoru gde je jedno domaćinstvo, gde su svi proizvodi organski i po principu organske proizvodnje, bioproizvodnje, pokušaću da izguram do nekog perioda, da sačuvam ovaj pčelinjak, pa ćemo videti„ – navodi Miomir Ljubić sa ne toliko optimizma.
Veštačka ishrana pčela u organskoj proizvodnji, dozvoljena je samo u ekstremnim klimatskim uslovima. Pčele se veštački prihranjuju medom iz organske proizvodnje i to po mogućnosti sa iste proizvodne jedinice. Usled klimatskih uslova mogu izazvati kristalizaciju meda, dozvoljeno je korišćenje organski proizvedenog šećernog sirupa ili organske šećerne melase, ali uz odobrenje nadležnog organa.
