Soda bikarbona se koristi u bašti najčešće za zaštitu povrća i drugih biljaka, međutim, brojni video zapisi i postovi na blogovima i Fejsbuku opisuju razne načine njene upotrebe sa dodacima poput deterdženta za sudove. Da li su ovi recepti efikasni ili, zapravo, štete biljkama?
Soda bikarbona je prirodni fungicid, herbicid, insekticid, đubrivo i čini da paradajz ima slađi ukus. Možete da je koristite i za merenje kiselosti zemljišta. Jednostavno, to je čudesan proizvod za baštu i povrtnjak. Možda ste mislili da su ovo sve gluposti, ali u nekim tvrdnjama ima istine, navodi Gardenmyth. U ovom članku ćemo razmotriti dve najvažnije, a to je da li deluje na štetočine (insekte) i na gljivična oboljenja biljaka.
Šta je soda bikarbona?
Malo hemije nam puno pomaže da razumemo kako soda bikarbona deluje u bašti. Soda bikarbona je natrijum bikarbonat. To je so koja se u vodi razdvaja na jone natrijuma i ione bikarbonata. Potonji je potpuno bezopasan i nalazi se u svim živim sistemima, a lako se pretvara u CO2 i vodu. Natrijum je neophodan hranljivi sastojak za biljke, ali im treba u vrlo malim količinama. Previše natrijuma u zemlji je otrovno za biljke i može da ih ubije. Soda bikarbona u vodi je alkalna sa pH oko 8,3.
Kako se koristi u bašti?
O upotrebi sode bikarbone u baštovanstvu i njenom delovanju postoji bezbroj tvrdnji, a ovo su najpopularnije:
– ubija insekte,
– leči gljivične bolesti,
– čisti biljke,
– zaustavlja smrad u kompostu,
– paradajz čini slađim,
– ubija mrave.
Da li soda bikarbona ubija insekte?
Mnogi „uradi sam“ recepti za organske insekticide uključuju soda bikarbonu, ali i malo neem ulja ili hortikultunog ulja. Ova ulja mogu da ubiju neke insekte i bez soda bikarbone.
Jedan recept kaže da se koristi 1 kašičica soda bikarbone na 4 litara vode. To je dosta razređeno, ali čini rastvor alkalnim, što može da nanese štetu nekim insektima. Problem je što mora da se prska direktno na insekte, inače nema dejstvo.
Da li soda bikarbona leči gljivične bolesti biljaka?
Pokazalo se da soda bikarbona ograničava razvoj pepelnice, plamenjače… Međutim, treba razumeti da soda bikarbona ne leči biljku, odnosno ne ubija gljivice. Spore gljivica najbolje se razvijaju u kiselim uslovima. Soda bikarbona čini površinu lista alkalnim što samo usporava rast i širenje gljivica.
Ovo može da zvuči jednostavno, ali sve zavisi od recepta koji se upotrebljava. Da bi rastvor bio efikasan, na listovima biljaka treba da bude tačna količina. Previše može da bude fitotoksično (da ošteti list), a premalo bez efekta.
Koliko soda bikarbone treba koristiti?
Howard Garrett, poznati lider Organskog pokreta i hortikulturni kolumnista iz Dalasa u Teksasu, preporučuje sprej soda bikarbone u koncentraciji od 4 kašičice na 4 litara vode za kontrolu pepelnice. Može da se doda i hortikulturno ulje, jer čini soda bikarbonu efikasnijom, pomažući da se drži na biljkama.
Nemojte nikada da dodajte u rastvor deterdžent za sudove!
Za lečenje gljivičnih bolesti biljaka često možemo da nađemo recepte koji (pored soda bikarbone) kao dodatak uključuju deterdžent za sudove. Nikada ga nemojte koristiti na biljkama.Deterdžent za sudove je sredstvo koje odlično uklanja masnoće i ulje sa sudova. Kada ga prskate po biljkama, uklanjate prirodna ulja i voskove koje biljka ima po lišću, a koja služe kao prirodna zaštita. Kada se ukloni prirodni zaštitni sloj sa lišća, patogenima je mnogo lakše da zaraze biljku, te dolazimo do kontraefekta koji, zapravo, želite da izbegnete.
T.T.
