Šta raditi sa orezanim granjem

0
437
Agrosaveti---sta-sa-orezanim-granjem---01

Nakon rezidbe voćari imaju problem. Bukvalno ne znaju šta da rade sa granjem i zelenom masom koju iznesu iz voćnjaka. Na žalost, većina to zapali, jer, kako kažu, alternativu nemaju. Međutim, reč je o veoma vredom materijalu koji se itekako može iskoristiti. Goran Jančić ima malinjak na oko 2,5 hektara. Masa koja ostane iza rezidbe je ogromna i predstavlja problem, jer ne zna kuda bi sa njom.

“Sa ove površine mi izvučemo oko 40 kubika mase. To je ogromna količina. Ovde uz kapiju se napravi ogromno brdo. To bismo mi trebali što pre ukloniti, ali pošto ne znamo šta sa tim da radimo, mi to zapalimo. Ali da bismo to uradili, masa se mora osušiti, te ona stoji tu blizu voćnjaka, a u tome žive i bolesti, tako da to nije dobro. Znamo da ne bismo smeli paliti, ali šta da radimo sa tolikom količinom? To nije samo moj problem, već i svih kooperanata u zadruzi, to je tek ogromna količina kada bi se sakupila.” – kaže Goran.

Vertigo-JESENJE-PLAVO-PRSKANJE-1120x180

ŠTA SE MOŽE DOBITI? KOMPOST I TOPLOTNA ENERGIJA

To zapravo nije otpad. Reč je o materijalima koji se mogu iskoristiti za kompostiranje i proizvodnju humusa, ili kao toplotna energija. Baš iz tog razloga postoji projekat koji obuhvata teritoriju opštine Šabac koji ima za cilj prikupljanje svega toga, prerađivanje i na kraju ponovnu upotrebu. To podržava i zadruga Natura Balkanika.

Web-baner-Dekalb-Vertigo-1120x180-V01

Agrosaveti---sta-sa-orezanim-granjem---02

“Zadruga proizvodi batat, kukuruz šećerac i lekovito bilje, pa i mi imamo problem sa biljnim ostacima. Zato podržavamo projekat za prikupljanje svega toga iza kojeg stoje Mladi ekolozi iz Šapca, Poljoprivredni forum Niš, Poljoprivredni fakultet, PSS Šabac i naše dve zadruge, kao i dva komunalna preduzeća. Od dela mase bi se pravio kompost, a od drugog dela, npr. od granja od voća, toplana energija koja bi mogla da se koristi za grejanje. Na taj način bismo rešili ovaj problem, jer mi na površini od jednog hektara batata imamo između 20-30 tona zelene mase.” – kaže Srđan Aleksić iz ZZ Natura Balkanika.

PROČITAJTE I...  PRIMENA KOMPOSTA U PROIZVODNJI JAGODA

“Mi smo recimo imali brdo od 20 metara dužine, 6 metara širine i preko 2 metra visine te zelene mase iz malinjaka. Opasno je to lagerovati u voćnjaku, zato podržavam ovaj projekat.” – dodaje Goran Jančić iz zadruge Profiagrar.

Biofor baner 728x90

ODZIV VOĆARA ZADOVOLJAVAJUĆ

Trenutno se prikupljaju podaci sa terena, a čekaju se i rezultati konkursa koji bi rešio finansiranje jednog ovako velikog projekta, ali ono što je za pohvalu jeste to što su do sada anketirani poljoprivredni proizvođači pokazali veliko interesovanje za participiranje u ovom značajnom projektu.

Agrosaveti---sta-sa-orezanim-granjem---03

“Zbog toga mi imamo još više volje i energije da svi zajedno realizujemo ovaj projekat. Ali očekujemo i pomoć i grada Šapca.” – ističe Danijela Gavrić iz Udruženja Mladi ekolozi Šabac.

Dakle, volja i tehnologija postoje, te se nadamo da će Šabac biti grad koji će na najbolji mogući način rešiti problem lagerovanja i paljenja orezanog granja na radost svih građana, a ne samo poljoprivrednih proizvođača, jer je i ovo jedan od načina kako se štiti životna sredina.

PROČITAJTE I...  Pravljenje komposta od zelenog otpada

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime