Pravljenje komposta nije teško, a predstavlja reciklažu prirodnih materijala i jednu od najboljih hrana za biljke. Ipak, postoje trenuci u procesu kada se mogu napraviti greške koje mogu dovesti do propasti komposta. Srećom, sve greške mogu da se isprave.
Kompost je veoma koristan materijal za baštu koji hrani biljke i štiti ih od korova. Osim što kompostiranjem smanjujete količinu organskog smeća koje odlazi na deponije, pretvarate ga u jednu od najbolji hrana za biljke koju možete da dodate u vašu baštu.
Čak i JKP Gradsko zelenilo Novi Sad od zelenog otpada prave kompost. Godišnje sa gradskih zelenih površina prikupe oko 5.000 tona zelenog otpada pretvara se u nešto zaista vredno i korisno za uzgoj biljaka.
Da bi se magija dogodila, potrebno je pravilno izmešati ostatke iz kuhinje, zelenu materiju, zemlju i vodu. Međutim, tajna je u detaljima. Iako pravljenje komposta nije raketna nauka i tu je malo nauke uključeno. Nekoliko pogrešnih koraka u procesu može da dovede do gomile koja ni čemu ne služi.
Najčešće greške pri pravljenju komposta
Ovo su najčešće greške u kompostiranju koje treba izbeći, kako biste bili nagrađeni svojom zalihom baštenskog “crnog zlata”.
Upotreba samo jedne gomile ili kante
Uvek je najbolje imati najmanje dve gomile ili dve kante. Dok prva gomila dozreva, druga gomila služi za dodavanje novog otpadnog materijala. Mnogi baštovani koriste tri gomile: jedna je spremna za upotrebu, druga je u procesu razgradnje, a u treću se još uvek dodaje svež otpad. Ponekad se dešava da se vrh gomile sporije razlaže, te ako se to dogodi, gornji sloj komposta možete da premestite na drugu gomilu koja se tek pravi.
Nepravilan balans između smeđih i zelenih delova komposta
Za dobar kompost potrebne sastojci smeđe boje koji imaju visok sadržaj ugljenika poput suvog lišća, slame, seckanog papira i piljevine. Zeleni materijal sa visokim udelom azota: sveži otpad iz bašte, neobrađeni ostaci trave i ostaci hrane poput kore od voća i povrća, taloga kafe i sadržaja iz vrećica čaja.
Osnovno pravilo kombinovanja je 3 dela smeđe materije sa 1 delom zelene.
Previše zelene materije će da dovede kompost do kašastog nereda neprijatnog mirisa.
Previše smeđe materije usporiće razgradnju.
Dakle, kada god dopunjujete svoju kompostnu gomilu trudite se da dodate kantu zelenog kuhinjskog i baštenskog otpada i 3 kante smeđeg.
Kompostiranje pogrešnih materijala
U svoj kompost nikada ne treba dodavati ostatke životinjskog porekla, poput mesa, morskih plodova, masne hrane ili mlečnih proizvoda. Oni će da mirišu loše dok se raspadaju i da privlače štetočine poput buba švaba, miševa, pacova… Takođe, izbegavajte da dodajte travu i biljne ostatke koji su sa područja koje je tretirano pesticidima, kao i piljevinu od obrađenog drveta. I jedni i drugi mogu u gomilu komposta da dodaju hemikalije koje kasnije mogu da naštete vašim biljkama.
Osim toga, treba izbegavati da se dodaju bolesne biljke ili velike korove. Iako će toplota koja se stvara u kompostu ubiti neke izazivače bolesti i semena korova, mnogi često prežive.
Preskakanje startera
Verovatno se pitate odakle se pojavljuju ta mikroskopska bića koja smeće pretvaraju u hranu za biljke? Neki mikroorganizmi se već bave vašim kompostom, ali može da prođe neko vreme dok se njihova populacija ne uveća da bi se započela prava razgradnja.
Jedna opcija je da, za početak, kupite kompost na koji ćete dodavati sve što je opisano. Druga opcija je besplatna. Treba da dodate koficu ili dve zemlje iz svoje bašte ili kupovni kompost koji vam je ostao od ranije. Sve tri opcije su pune potrebnih mikroba.
Korišćenje premalo ili previše vode
Malo vlage je potrebno da bi se desila razgradnja (a, znaćete da je sve u redu kada je gomila topla i miriše na zemlju). Ali, ako se kompost previše skvasi, neće biti dovoljno kiseonika da mikrobi dovrše svoj posao. To je obično vrlo vidljivo, jer je gomila neprijatnog mirisa i muljava.
Ukoliko vam se desio ovaj problem, umešajte još suvog lišća, slame i seckanog paprika, kao i kartona. Ako vam se čini da je gomila uglavnom suva, dodajte malo po malo vode i mešajte dok se sav materijal ne navlaži.
Ne ostavljate kompost otvoren
Kompost treba prekriti nekim materijalom. On pomaže da se zadržava toplota, što je posebno važno zimi.
Kante za kompostiranje uglavnom imaju poklopac.
Ako sami pravite prostor za kompost možete da upotrebite tanku šperploču. Ako je gomila na zemlji, cerada navučena preko improvizovanog drvenog spreči će da vaš kompost prevlaži tokom kišnog perioda. Najbolje je napraviti nekoliko centimetara prostora između komposta i poklopca, tako da ima dovoljno kiseonika.
Manjak vazduha
Kako proces kompostiranja odmiče, u središtu gomile može da nedostaje kiseonik. Zato je neophodno redovno prevrtati kompost kako bi svi delovi imali dovoljno vazduha. Za gomile komposta koje stoje na zemlji to možete da uradite vilama.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
