Proizvodnja šargarepe ove godine nije dobro startovala, seme je gorelo, te je nicanje bilo loše. Međutim uz puno truda, rada i stvaranja nekih idealnih uslova, situacija se do kraja vegetacije u potpunosti popravila, kaže Vladimir Vozar koji na jednom hektaru proizvodi šargarepu na organski način. Ove sezone se odlučio da i on proizvodi šargarepu na bankovima, što mu je na neki način otežalo sam rad.
„Kada proizvodimo na ravnom, lakše funkionišemo mašinski. Ovako na bankovima ima jako puno plevljenja. Priznaću, mi smo 15 dana plevili i uspeli smo da korove svedemo na minimum, ali puno rada, radnika, dve nedelje vremena…“ – kaže nam Vladimir Vozar.
Nedaće koje su pratile početak sezone uspešno su prevaziđene, međutim vremenski uslovi, tačnije visoke temperature krajem septembra, nisu adekvatne za vađenje šargarepe koja je i dospela nešto ranije.
„Jednostavno nećemo stići da je rashladimo. Možda je bolje sačekati da temperature padnu bar na 20 stepeni. Bolje da bude i krupnija, nego da stoji na ovako visokim temperaturama.“
Naš domaćin je sertifikovao proizvodnju šargarepe na oko 80 tona, a s obzirom na to da je uspeo da se izbori sa svim nedaćama, posebno sa žičarima i crvom, postigao je traženi kvalitet koji zahtevaju i marketi i krajnji kupci. A nada se da će sav taj trud ispratiti i adekvatna cena koja je prošle godine bila oko 1 evro.
„Mislim da će se cena od 1 evra za kilogram zadržati i ove godine. Loše nicanje je bilo, mislim da nema puno šargarepe ove sezone.“
Nedostatak radne snage koči ambicije
Ono što poslednjih godina muči sve poljoprivrednike, pa nekako posebno organske proizvođače, jeste nedostatak radne snage. Sa tim problemom suočava se i naš domaćin koji ima potrebu za radnicima tokom čitave godine. S obzirom na to da snabdeva markete, osim na njivama, njemu pomoć treba i pri čišćenju, skladištenju, pakovanju. Puno je ljudi napustilo Kisač i sreću potražilo u Slovačkoj, te su ovdašnji proizvođači ostali bez radne snage, priča nam Vladimir.
„Problem je što nema ko da radi. Mi smo posadili i malo više žitarica, kako bismo se rasteretili. Jer ako ti treba 30-oro ljudi, a ujutru ti dođe 10-oro, ti si u problemu.“
Zbog ovako ozbiljnog problema, priče o širenju proizvodnje i brenda Vozar nema ni govora, iako tržište postoji. Možda je rešenje u manjoj proizvodnji, nešto što jedna porodica može da uradi sama, smatra Vladimir.
Osim toga, kada bi se količine organskog povrća povećale, izvoz je uvek opcija. Za sada je to nemoguća misija, jer jedan šleper recimo šargarepe nije dovoljan ni za jednog stranog otkupljivača. A na kraju, zašto kvalitetne organske proizvode ne bi konzumirala naša deca u školama, vrtićima, kao što se to radi u mnogim zemljama koje prepoznaju značaj zdrave ishrane, pita se naš domaćin koji je i dalje pri stavu da organska poljoprivreda u Srbiji aposlutno ima potencijala.
Opširnije pogledati u prilogu.
