Spelta je vrsta pšenice idealna za gajenje u sistemu organske proizvodnje, jer ne može da uspeva ako u zemljištu ima teških metala. Inače je u proizvodnji manje zahtevna prema klimatskim, zemljišnim uslovima i prema zahtevima vezanim za agrotehniku.
U današnje vreme u Srbiji postoji nekoliko poljoprivrednih proizvođača krupnika
koji su zaokružili ceo proizvodni ciklus, od primarne proizvodnje, do finalnih
proizvoda, hleba i testenina. Proizvodnja i prerada spelte može da bude dobar izbor, a to je dokazala porodica Jevtić iz Bačkog Gradišta koja ima mušterije širom Srbije.
Spelta (krupnik) se morfološki razlikuje od obične pšenice po tankim, visokim stablima, sklonim poleganju i visokoj energiji bokorenja. Dugi rastresiti klasovi pri vršidbi se raspadaju na klasiće sa po dva do tri plevičasta ploda. Udeo pleva i plevica u ukupnoj masi plodova je 25-35 odsto.
Morfološki, spelta (krupnik) je veoma robusna biljka koja dobro uspeva u različitim
agroekološkim uslovima. Postoje ozime i prolećne forme. U našim uslovima može da se gaji i na preko 800 metara nadmorske visine. Ipak, prinosi su manji od obične pšenice, ali zato ima visoko hranljivu vrednost, a potražnja i potrošnja konstantno rastu.
Hranljiva vrednost zrna spelte ogleda se u visokom sadržaju proteina (do 19%) sa većim sadržajem esencijalnih aminokiselina, sadrži dosta prehrambenih vlakana, vitamina B-kompleksa, u kopolisaharida, koji stimulišu imunološki sistem organizma, većim sadržajem ulja i mineralnih soli.
Zrno spelte (krupnika) ima visok sadržaj glutena. Od speltinog brašna pravi se većina peciva, a često se dodaje pšeničnom hlebu i drugim pekarskih proizvodima kako bi se poboljšali kvalitet i ukus.
Seplta kao alternativa pšenici, ječmu, ovsu
Krupnik (spelta) je zamena za pšenicu za pravljenje hleba, alternativa ječmu i ovsu u ishrani domaćih životinja i alternativa ječmu za pravljenje piva. Najčešća upotreba krupnika je kao zamena za pšenično brašno kod spravljanja hleba, testenina, kolača, krekera, muslija za doručak, pogačica, palačinki, vafla, a može da se koristiti, kada je delimično oljušten i za spravljanje piva, džina i votke i umesto neglaziranog pirinča.
Zrno ovog žita lako je svarljivo, tako da se preporučuje za ishranu bolesnika i
rekonvalescenata, zatim za ishranu dece i starijih osoba. Pored velike hranljive vrednosti
treba istaći i lekovite osobine zrna i cele biljke.
Krupnik, kao i ostala prava žita, ima veliki značaj i u stočarskoj proizvodnji jer je
njegova hranljiva vrednost slična kao kod ovsa (Avena sativa L.). Može se gajiti u krmnim
smešama sa mahunarkama za proizvodnju sveže biomase ili sena. Slama se koristi kao
prostirka u stočarskim objektima ili u industrijskoj preradi kao sirovina za dobijanje
celuloze, metil alkohola i sl.
Izvor: PSSS Kragujevac, Ljiljana Vuksanović
