Bela slačica je veoma korisna biljka. Njeno seme, osim što se koristi kao začin, za proizvodnju senfa, upotrebljava se i u lekovite svrhe. Sama biljka je veoma korisna i u poljoprivredi. Ovako se gaji.
Bela slačica (gorčica, gorušica) je jednogodišnja biljka sa dobro razvijenim, vretenastim korenom. Ima uspravnu, razgranatu i maljavu stabljiku koja može da naraste do 120 centimetara. Listovi su usečeni, različite veličine i maljavi. Donji su krupniji i imaju drške, dok su gornji listovi sitniji i sedeći.
Vegatacioni period traje od 110 do 130 dana. Cveta u junu, cvetovi su žute boje, mirišljavi i medonosni. Sakupljeni su u grozdaste cvasti. Plod sazreva od jula do avgusta. U ljusci se nalazi 4-8 okruglastih, glatkih semenki, bledožute boje. Imaju ljut ukus i baš zbog njih se ova biljka najčešće gaji.
Seme bele slačice se koristi za proizvodnju senfa, ali to nije njegova jedina uloga u našim životima. U narodnoj medicini, koristi se u obliku kataplazmi (to znači kao obloga da bi se pojačala lokalna toplota i pojačala prokrivljenost), a protiv reume, neuritisa, hroničnih degenerativnih oboljenja zglobova. Lokalno delovanje traje od 24-48 sati navodi Institut „Dr Josif Pančić“.
Obloge se prave tako što se usitni 50-70g semena i pomeša sa toplom vodu. Dobijena kašasta smesa se uvije u platno, a obloga se drži na obolelom mestu 5-10 minuta. Iz Instituta ističu da obloge ne treba primenjivati duže od dve nedelje. Ovo nisu jedini načini upotrebe slačice u lekovite svrhe. O lekovitom dejstvu slačice na mnoge hronične i akutne probleme pisali su još stari Grci.
Bela slačica ima svoju ulogu i u poljoprivredi i to kao zelenišno đubrivo i kao zaštitnik šećerne repe od nematoda. Ako se gaji za zaštitu šećerne repe, onda se gaji kao glavni ili postrni usev (predusev za šećernu repu).
Kako se gaji bela slačica
Bela slačica počinje sa nicanjem već na temperaturi od 1-2 stepena Celzijusa. Nije probirljiva što se tiče zemljišta. Dobro reaguje na krečnjačka i krečnjačko-ilovasta zemljišta. Ne preporučuje se gajenje na slatinama, u depresijama i na zasenčenim padinama, kao ni u zemljištu kisele reakcije.
Gaji se u plodoredu, posle krompira, repe i grahorice. Ne treba je gajiti posle kupusnjača. Takođe, važno je znati da nakon slačice odlično uspevaju ozima žita.
Bela slačica se seje u rano proleće. Setva može da se obavi žitnim sejalicama, a međuredno rastojanje je 25 cm. Dubina je 2-4 cm. Za optimalan sklop potrebno je 6-7 kg semena po hektaru.
Osnovna obrada zemljišta se izvodi u jesen i to dubokim oranjem, na oko 30 cm dubine i pri tome treba zaorati stajnjak u količini od 30 t/ha. Takođe, treba zaorati mineralno đubrivo u količini koju treba odrediti agrohemijskom analizom zemljišta.
U prvom polovini vegetacije, slačica traži dosta vlage. Nega zasada se sastoji od međurednog kultiviranja u 2 do 3 navrata i okopavanja. U ovom periodu se vrši prihranjivanje azoitnim đubrivima u količini od 100 do 300 kg/ha, zavisno od potreba.
Bela slačica sazreva neravnomerno, žetvu treba obaviti kada seme na vrhu stabla prelazi iz voštane u punu zrelost, a nadzemni deo biljke počinje da se suši. Ukoliko je seme vlažno, treba ga dosušiti da vlaga bude ispod 12%. Prinos bele slačice se kreće od 1.000 do 2.000 kg/ha.
Izvor: Poljoprivredna savetodavna i stučna služba, savetodavci Milanka Miladinović i Nataša Prodanović
