Lovor je drvo srednje veličine čije se aromatično lišće prevashodno koristi u kulinarske svrhe. Uzgoj lovora kao kulinarske biljke rasprostranjen je širom sveta dok se na Mediteranu, odakle ova biljka i potiče, takođe koristio i u medicinske kao i neke običajne svrhe.
Uživa reputaciju zaštitnika od prirodnih katastrofa a lovorov venac, nošen najčešće od strane drevnih pesnika, sportista, vojnika kao i Rimskih imperatora, predstavljao je simbol pobede ili nekog dostignuća.
Naziv lovor koristi se i za označavanje nekih drugih vrsta omanjeg drveća poput Kalifornijskog lovora (Umbellularia californica) i lovor rum drveta (Pimenta racemosa) čije se lišće i grančice podvrgava destilaciji za potrebe dobijanja ulja koje svoju primenu pronalazi u industriji parfema, dok se rum od lovora koristi kao sastojak preparata za negu kose i losiona posle brijanja. Srodna vrsta lovoru, L. canariensis, autohtona na području Kanarskih ostrva i Madeire, manje je otporna, ima duže i šire listove koji nisu tako aromatičnog ukusa.
Karakteristike
Lovor je zimzelena biljka koja se može gajiti kao drvo sa jednim stablom ili kao žbun. S obzirom na to da dobro podnosi orezivanje i oblikovanje može se gajiti i kao topijar. Kako lovor karakteriše spori rast pokazao se dobro kao saksijska biljka. Tamno zeleni listovi dužine 7-10 cm, kopljastog su oblika i uglačane površine koja se presijava, sa izraženom žilom po sredini lista, dok su po ivicama blago nazubljeni. Sa druge strane, glatka kora drveta je maslinasto zelene ili sive boje.
Biljka je dvopolna, sa muškim i ženskim cvetovima zvezdastog oblika, na odvojenim biljkama. Neupadljivi ali izraženog mirisa, bledi žućkasto-zeleni cvetovi u proleće bivaju praćeni malim, ružičasto-crnim bobicama jajolikog oblika, koja svaka nosi po jedno seme na formiranim ženskim stablima. Drveće je samoneplodno. Pčele, kao i kod mnogih drugih kultura, deluju kao oprašivači cvetova.
Uslovi za uzgoj i nega lovora
U umerenom klimatskom pojasu, lovor se najčešće gaji kao ukrasna parkovska kultura dok u hladnijim područjima može opstati bilo kao sobna ili kao saksijska biljka u eksterijeru. Iako najviše voli dobro drenirano i vlažno zemljište, lovor dobro podnosi različite uslove uzgoja izuzev situacija u kojima se zemlja potpuno isuši. U području odakle lovor potiče, raste na vlažnom stenovitom kamenjaru među drugim šibljem i rastinjem.
Biljke koje se drže kao sobne mogu se u proleće izneti napolje i ponovo vratiti u kuću na jesen, sve dok su temperature iznad nule. Ukoliko se lovor drži u hladnijim prostorijima gde temperatura ne prelazi 15 stepeni, biljka će prezimeti u stanju mirovanja uz vrlo malo svetlosti i vode, dok će držanje u toplijim prostorijama zahtevati zalivanje kao i bilo koje druge sobne biljke.
Kada se drvo lovora formira, orezivanje je potrebno sprovoditi jednom godišnje kako bi drvo bilo bujno i obezbeđivalo sveže listove za branje. Orezivanje je najbolje sprovesti kada drvo miruje, van sezone vegetacije i rasta dok je za dobijanje najbolje arome iz njih, listove najbolje brati sredinom leta.
Biljke koje se gaje u saksijama povremeno bi trebalo presaditi u veće saksije kako bi se održao balans između veličine korena i nadzemnog dela biljke. Stoga bi prilikom presađivanja trebalo orezati i koren biljke na svim mestima na kojima je koren dotakao saksiju iz koje se presađuje. Čak i ako biljka ostaje u istoj saksiji, koren bi trebalo orezivati na svake dve godine a u saksiji zameniti zemlju i napuniti je svežim kompostom.
Ovu biljku napada nekolicina štetočina od kojih štitaste vaši predstavljaju najveći problem pogotovu ako se biljka drži unutra.
Razmnožavanje
Lovor spada u biljke kod kojih se razmnožavanje odvija teže, a može se sprovesti iz semena. Međutim, tada proces klijanja zna da bude dosta nepredvidiv a semenu je potrebna prilično topla podloga. Može se razmnožavati iz reznica uzetih tokom leta, kojima je za razmnožavanje potrebno nekoliko meseci, i margotiranjem, odnosno ožiljavanjem dela grane.
Upotreba
Zreli listovi se mogu koristiti i u svežem stanju dok kada se prosuše, koncentracija ulja u njima je na daleko višem nivou. Herba lovora se u kulinarstvu uobičajeno koristi kod pripreme gulaša, pečenja, đuveča, za priremu čorbastih jela koja se duže kuvaju, za salamure, turšije, marinade i za čaj. Osušeno lišće može se upotrebiti i za izradu venaca ili drugih zanatskih artefakata, a takođe može poslužiti i kao repelent protiv insekata. Esencijalno ulje lovora koristi se za masažu.
Lovor spada i u lekovito bilje. Zahvaljujući brojnim korisnim sastojcima, lovor stimuliše proces varenja, uklanja grčeve u stomaku i želucu, a podstiče i bolju prokrvljenost. Lovorovo ulje koristi se za lečenje bolova u ušima, modrica, istegnuća. Snažno analgetsko delovanje eterično ulje lovora čini gotovo nezamenljivim sastojkom u terapiji bolova. Lovorovo ulje uspešno leči i gljivična oboljenja, poput gljivičnih infekcija noktiju, jer ovo ulje poseduje i jako protivgljivično dejstvo.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja i delova lekovitih biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste ili dojilja obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Izvor: University of Wisconsin – Wisconsin Horticulture Extension, Intertim poliklinika
