U Bukovcu koji se nalazi na svega 15-ak minuta vožnje od Novog Sada srećemo mladog poljoprivrednika, Branka Švonju koji nas vodi do njegovog polja lavande. I zaista je interesantno u ataru videti ljubičasto polje kojim se širi dobro poznat i opijajući miris procvetale lavande. Prilazeći parceli na brežuljku, ređaju se vinogradi, pšenica, pa Brankova lavanda. On ovde ima jedan hektar pod lavandom koja je sada u punom cvetu, bukvalno pred berbu. Biljke se nalaze u sedmoj godini, što nam govori da ova mediteranska biljka itekako može da uspeva i kod nas i to u intenzivnoj proizvodnji.
“Lavanda lako prezimi, veoma je otporna. Može da izdrži temperature i do -25 stepeni. Ona je sada u sedmoj godini, a ja do sada nisam imao problema. I sama parcela je nekako ušuškana, jer njoj ne smeta sneg niti hladnoća, već joj smeta vetar na tim niskim temperaturama.” – kaže Branko Švonja, proizvođač lavande.
Kiše koje su svakodnevno padale tokom proteklih desetak dana, ostavile su posledice, ali najavljeni sunčani dani će popraviti situaciju.
“Lavandi je dovoljna samo rosa, njoj ne treba navodnjavanje, osim kada se rasadi, naravno. Što se kiša tiče, to utiče na ulje, jer kada je vlaga velika, biljka smanjuje količinu ulja. Samim tim gubi se vrednost zbog koje je mi i gajimo.” – dodaje naš sagovornik.
LAVANDA NIJE ZAHTEVNA BILJKA
Branko nam priča da proizvodnja lavande nije toliko zahtevna, te da je osnovni problem korov koji se mora suzbijati blagovremeno.
“Korov je problem broj jedan i to je nešto što se ne sme dozvoliti. E sad, mi smo imali kišne dane unazad dve nedelje, pa je korov nezaustavljiv. Možda zvuči jednostavno, ali da bi se korov suzbijao, potrebno je to raditi od proleća do jeseni. Na velikim plantažama se to radi mašinski, a mi za sad to radimo ručno. Lavanda je sad pred berbu, čekamo samo 3-4 lepa, sunčana dana. I berbu radimo ručno, jer ulaganje u mašine za jedan hektar nije ekonomski opravdano. Hemiju ne koristim, jer radim to organski, po GlobalGap standardu.” – kaže Branko.
BRANKOVA INTUICIJA BILA OPRAVDANA
Naš domaćin nam kaže da lavanda ima veoma velik potencijal, te da je njena primena zaista široka, što je čini veoma zanimljivom sirovinom u čitavom svetu.
“Došao sam do podatka da potražnja za lavandom na svetskom tržištu raste za 6% svake godine. Ona se koristi u tri glavne industrije: hemiskoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj. Dakle, tržište postoji, a doći do njega je neka druga priča, ali je važno da je lavanda tražena sirovina.” – ističe naš domaćin.
Branko deo lavande preradi u ulje, dok ostatak osuši. Svaki žbun bi trebao da donese oko 1,5 kilogram sveže biljke za preradu, a realan prinos je oko 150 kilograma ulja po hektaru, dodaje Branko.
“Za jedan kilogram ulja, potrebno je oko 55-66 kilograma sveže lavande. Ja sam najveći akcenat stavio na ulje od lavande, dok je u manjem procentu zastupljen suvi cvet. Industrija najviše koristi ulje, pa sam zato i bazirao proizvodnju baš na ulju. Preradu još uvek ne radim, sam. To mi sada radi uslužno novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo.” – kaže naš domaćin.
Branko je ove godine proširio površine pod lavandom na još 10 hektara, te mu je u planu da za godinu do dve oformi svoj prerađivački centar.
“Prvi hektar mi je pod sortom budrovka koja potiče sa Hvara, a sada sam ubacio još dve: Groso koja potiče iz Francuske i pravu, prirodnu lavandu koja se koristi i u prehrambenoj industriji.” – kaže Branko.
POLJE LAVANDE JE POSTALO PRAVA ATRAKCIJA
Ono što je zanimljivo jeste da je ovo polje lavande postalo prava atrakcija. Naime, Branko nam kaže da kada lavanda procveta, njegovo polje dnevno poseti dvadesetak ljudi koji dođu da se fotografišu. U to smo se uverili i sami, jer je samo tokom našeg obilaska na parcelu došlo desetak ljudi, pa čak i stranaca, tačnije Rusa iz Beograda. Branko kaže da mu ne smeta to, sve dok ne gaze i ne beru, ali apeluje, da bar za sobom ne ostavljaju smeće, jer se to veoma često dešava.
