Pre četiri godine uz pomoć lokalne samouprave u Kikindi je zaživeo projekat edukacije potencijalnih povrtara koju sprovodi Banatska lenija. Ovi plastenici se koriste u tu namenu. Kako nam je rekao Dejan Ugrišić, na žalost sve je manje zainteresovanih. Međutim, rade dosta na toj promociji te se nada da će se i interesovanje za povrtarstvo povećati.
“Reč je o veoma dobrom projektu. Tokom ove četiri godine, bilo je novih ljudi koji su se uključili i naučili dosta. Međutim kako je vreme odmicalo, interesovanje se smanjuje. Nadamo se da će se projekat održati i da će se još ljudi pronaći u ovoj grani poljoprivrede.” – kaže Dejan Ugrišić iz Banatske lenije.
Na ovim površinama od 4 jutra na otvorenom i u 14 plastenika proizvodi se paradajz, krastavci, kornišoni. Ipak, ove sezone akcenat je stavljen na zelenu salatu, koju će raditi tokom čitave godine, kaže nam Dejan. Razlog za to je problem koji im je prošle godine u paradajzu napravila tuta absoluta.
“Iznenadila nas je prošle godine, nismo se za nju spremili, nismo je baš poznavali, te nam je napravila veliki problem. Bukvalno smo na pola proizvodnje morali čupati paradajz. Zato smo ove godine rešili da paradajz manje radimo, a akcenat smo stavili na salatu.”
CILJ FINALIZACIJA PROIZVODA
Prate se trendovi kada je proizvodnja salate u pitanju, pa su ove godine ubacili i ice berg, koja se proizvodi kod nas, ali je manje zastupljena u odnosu na recimo putericu. Krajnja zamisao je da pokušaju i sa finalnim proizvodom, odnosno da ice berg i upakuju. Ali za početak da proizvedu kvalitet, pa kada to uspeju, onda sledi finalizacija, kaže nam Dejan. A baš kada pričamo o finalizaciji, naš domaćin je bio pionir među tamošnjim povrtarima koji je probao da suši paradajz, te će nastaviti u tom pravcu, jer mu je sada na raspolaganju i sušara.
“Ja sam sušio paradajz, ali sam to malo zapostavio. Sada smo Nikola Filipović i ja dobili nepovratna sredstva za nabavku sušare, te sam rešen da uozbiljim priču sa sušenim paradajzom. Ponovo sam nabavio hibrid koji je namenjen baš za sušenje, te ću ga sam proizvesti i osušiti.” – kaže Dejan.
A i ove godine će ovi kikindski povrtari proizvoditi kornišone za istu nemačku firmu sa kojom, kako kažu, imaju korektnu saradnju. Cena će ove godine biti nešto veća, dok pravila ostaju ista. Repro materijal daje otkupljivač, te se to na kraju izniveliše kroz predatu robu, a ono što zahtevaju jeste kvalitet.
“Kvalitetniji kornišoni se proizvedu na špaliru, ali mi imamo veliki problem sa radnom snagom koja je neophodna i za postavljanje špalira. Zato smo rešili da u startu proizvodnje kornišona, smanjimo troškove pa ćemo ga proizvoditi na zemlji.”
Naš domaćin je u povrtarstvu već oko 13 godina, i smatra da perspektiva postoji. Planove kvari uvoz povrća lošijeg kvaliteta, ali jeftinijeg od domaćeg. Osim toga mali proizvođači često imaju problem sa plasmanom. Iz tog razloga kikinđani imaju ideju da osnuju zadrugu preko koje bi osigurali lakši plasman, bili ozbiljniji, a samim tim i interesantniji većim kupcima, ističe Dejan Ugrišić iz Banatske lenije.
