Ono što je pre nekoliko godina bio samo pilot projekat – brend „ZaDruga“, šabačkog socijalnog preduzeća „Agro Iris“, danas je inovativni model udruživanja domaćih proizvođača. Kreatori brenda „ZaDruga“, ističu da se njihov model udruživanja proizvođača, umnogome razlikuje od klasičnih zadruga i da je naziv samo simboličan. U to se uverilo i dvadesetak poljoprivrednika iz šabačkih sela. Oni su se među prvima uključili u taj projekat Austrijske razvojne agencije, Inicijative za razvoj i saradnju i grada Šapca. Grujica Žunić, iz sela Zablaće, jedan je od njih. Grujica se, kako ističe, oprezno uključio u taj projekat, a danas je najvažnija karika u celom lancu proizvodnje. Njegova porodica se najviše posvetila tom zahtevnom ali unosnom poslu. Njega, ali i brojne druge voćare tog kraja, na taj korak primorali su nestabilno tržište i konstantne oscilacije otupnih cena.
Zajedničkim ulaganjem stvaraju prepoznatljiv brend
Kako nam je rekao Grujica Žunić, a takva su iskustva i ostalih kooperanata, sušeni proizvodi od šljiva, jabuka i krušaka, ubranih na njihovim plantažama, više su nego isplativ posao. Svesni su, dodaje Grujica, da su samostalno tržišno nekonkurentni. Kroz zajedničko ulaganje stvaraju prepoznatljiv proizvod za domaće ali i inostrano tržište. Pojavom „Agro Iris-a“ , odlučili su da svoju decenijsku proizvodnju svežeg voća, pokušaju da unovče proizvodeći sušene proizvode. Iako je naziv identičan, proizvođači ne funkcionišu kao klasična zadruga, ističe Stanković. Sve je bazirano na zajedničkim ulaganjima. Socijalno preduzeće „Agro Iris“ obezbedilo je opremu, pakovanje, tehnologa i tržište. Sa druge strane, proizvođači imaju sirovinu, radnu snagu i energente za sušaru. Ideja je da se napravi zajednički proizvod od čije prodaje oko 70 posto profita treba da se vrati na poljoprivredno gazdinstvo.
Direktan plasman proizvoda na police supermarketa
Spajajući tradicionalno i moderno, selo i grad, iskustvo i inovaciju, ukus i miris, tržište i pravdu, grupa profesionalaca iz Srbije, osmislila je koncept agrarnog socijalnog preduzeća, koje potvrđuje da je srpsko selo naš najveći rudnik blaga. Sam „Agro Iris“, koji se među prvima u Srbiji počeo baviti socijalnim preduzetništvom, sa svojim brendom „ZaDruga“, uspostavlja saradnju isključivo sa malim, nedovoljno konkurentnim gazdinstvima, koji se suočavaju sa brojnim poteškoćama na tržištu, pre svega sa plasmanom i otkupnom cenom svoje sirovine.
Primarna obrada na gazdinstvu a finalna u „Novitas Consult“ -u
Kako objašnjava Mladen Stanković, „Agro Iris“ je posrednik između individualnih proizvođača i potrošača, ali i spona između njih i ostalih učesnika u finalizaciji proizvoda. Na poljoprivrednom gazdinstvu se radi obrada u prvom stepenu, uz stalni nadzor tehnologa. Zahvaljujući poslovno – tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju „Novitas Consult“, završna dorada njihovih sušenih proizvoda se radi kod njih. To šabačko preduzeće posluje po najsavremenijim standardima, angažujući teže zapošljive kategorije ljudi, među kojima i osobe sa invaliditetom. U njihovim pogonima radi se dehidratacija i pakovanje u komercijalnu ambalažu, odakle se roba distribuira po hipermarketima širom Srbije.
„Agro Iris“ kao ruralni inkubator
Kako ističe direktor preduzeća, ideja je da „Agro Iris“ u godinama koje slede, postane svojevrsni ruralni inkubator koji bi povezivao nekoliko različitih gradova ali i raznovrsne proizvode. Time bi se, smatra naš sagovornik, bolje pozicionirali na tržištu. Stanković navodi da su kao mlado preduzeće sa socijalnom misijom, nailazili i na brojne prepreke koje rešavaju sukcesivno, korak po korak. Kašnjenje u isplatama primarnih proizvođača jedna je od njih. Nada se da će se uskoro steći uslovi za predfinansiranje primarne proizvodnje, kako bi avansno plaćali svoje kooperante.
Svakodnevno hvatanje u koštac sa socijalnim izazovima
U planu je i raspisivanje konkursa za nove kooperante, kako bi se što više poljoprivrednika uključilo u ovaj model udruživanja. Najveća vrednost projekta je, zaključuje Stanković, postavljanje modela po kome će „ZaDruga“ u perspektivi moći da postoji u bilo kom gradu u Srbiji. Pored suvog voća, moći će da se proizvode i ajvari, džemovi, marmelade – proizvodi domaće radinosti, koji samostalno teže nalaze put do kupaca. U iščekivanju Zakona o socijalnom preduzetništvu, „Agro Iris“ aktivno radi na osmišljavanju koncepta koji bi animirao i druge kategorije stanovništa.
