U Kovilju smo posetili porodicu Jovanov i to pre svega zbog njihovog, ili bolje rečeno mama Đuđinog, sira. Međutim, osim krava i proizvodnje sira, zatekli smo puno dvorište životinja. Tu su svinje, konj, bikovi u tovu, ali i šest krava od kojih su trentno četiri na muži, dok bi dve trebalo uskoro da se otele. Kada govorimo o rasnom sastavu, u ovoj štali mogu da se nađu i simental i holštajn-frizijske krave.
Đuđin suprug se bavi prodajom životinja, pa je tako i pre dve godine otpočela ova avantura pravljenja sira. Kada su prve krave stigle u štalu, naša domaćica, nakon što je prevazišla strah, razmišljala je o tome šta će sa mlekom. Danas prerađuje maksimalno 120 litara mleka, jer toliko sama može da postigne. Dok poslove oko krava obavlja jedino ona, ostatak porodice koju čine suprug i tri sina, rade ostale poslove koje domaćinstvo podrazumeva.
Iako se nikada pre Đuđa nije bavila proizvodnjom sira, ljubav njene dece prema rolovanom siru, učinili su svoje. Od iskusnijih domaćica u familiji potražila je znanje i savet, a kako sama kaže – sve ostalo je ljubav.
Egzotični rolovani sirevi
Naša sagovornica je rolovani sir kakav se na ovim prostorima pravi već tradicionalno, podigla na jedan viši nivo. Đuđin delikates je daleko i od rolovanog sira sa šunkom, jer je ona osim slanih dodataka, sa hrabrošću iskusne domaćice i istančanog nepca, kombinovala naizgled nespojive ukuse.
Mi važimo za ljude koji se prilično tradicionalno hrane i jako teško prihvatamo kulinarske inovacije. Jednom naviknuti na to da sir ide uz slano meze, na pizzu ili u sendviče, te da mu je najbolja drugarica šunka ili nešto drugo „na koso“, teško prihvataju da se u rolovanom siru nalazi voće ili čokolada.
Pakovanje sira
Prvi put je Đuđa svoje sireve iznela u javnost na Balkanskom festivalu sira, te je sa strahom i stidljivo izložila svoje proizvode. Međutim, već prvog dana festivala je rasprodala sve što je iz Kovilja ponela za Beograd i dobila potvrdu za svoj rad.
Nikakvi dodaci za produženje svežine se nalaze u ovom siru, kaže naša sagovornica, ali ono što ga čuva i do 15 dana jeste samo pamučno platno. Đuđa kaže, da kada se stvore uslovi da proširi svoju proizvodnju i kada bude poželela da radi nešto veće, upravo pakovanje sira će biti najveći problem. Jedina metoda koja je za nju prihvatljiva, osim pamučnog platna, jeste voskiranje, što bi dodatno poskupelo proizvodnju.
Maksimum koji Đurđinka može da preradi u sir je 120 litara mleka dnevno. Kako sama kaže to je na granici da fizički postigne da napravi sav poručeni sir, ali su joj planovi daleko veći. Sanja o svojoj fabrici i tome da se za njen sir čuje izvan granica naše zemlje i okruženja.
Opširnije pogledati u prilogu.
