U vremenu kada je poljoprivreda postala ozbiljan biznis i važna privredna grana, pojedinac kao subjekt je neprepoznatljiv za ozbiljniji nastup na tržištu. Isključivo kao udruženje, grupa proizvođača, asocijacija, klasteri i drugi oblici udruživanja, tržištu mogu da ponude kvalitet, kvantitet i kontinuitet poljoprivrednih proizvoda. Svest domaćih proizvođača o neophodnosti udruživanja još uvek nije dovoljno probuđena. Po selima se još uvek mogu čuti narodne izreke kao što je: “U se i u svoje kljuse”. Takav stav moraće uskoro da se promeni – složni su u toj oceni i stručnjaci i proizvođači.
Udruženje – pokretači razvoja poljoprivrede
32 – ogodišnji Nemanja Mirilov, u svet poljoprivrede upustio se pre 5 godina. Tada je na svega pola jutara posejao, do tada nepoznatu biljnu vrstu na našim prostorima – leblebiju. Za kratko vreme, uspeo je da motiviše veliki broj poljoprivrednika širom Vojvodine. Danas njihova kooperacija broji stotinak proizvođača te lekovite biljke sa Bliskog Istoka. Od samog početka bio je, kako ističe, usredsređen na inostrano tržište, pre svega, na italijansko i nemačko. Svestan je da sa malim količinama teško može da bude konkurentan. Mirilov kaže da je sada pravi trenutak da se formira specijalizovano Udruženje, koje bi funkcionisalo poput mini klastera.
Unificirana proizvodnja i zajednički ciljevi
Mirilov ističe da je od raspada nekadašnjih zadruga, u tom delu Vojvodine, bilo nekoliko bezuspešnih pokušaja okupljanja paora. Te su zadruge bile kratkog veka trajanja. Ovaj mladi ratar smatra da je od ključnog značaja animirati ozbiljne, profesionalne proizvođače. One koji uviđaju da od zajedničkog nastupa na tržištu, svi podjednako mogu imati višestruku korist. Udruženje ima ulogu, kako napominje naš sagovornik, biće, pre svega, savetodavna. Stremiće se unificiranoj proizvodnji, po identičnim principima u svim krajevima zemlje. Tehnologija uzgoja, uz primenu najviših standarda, obezbediće, smatra on, lakši zajednički prodor na željena strana tržišta. Konstantna edukacija biće im imperativ, ističe ovaj proizvođač. Dodaje i da će se kao Udruženje truditi da pišu što kvalitetnije projekte kako bi aplicirali za podsticajna sredstva, kako pokrajinska, tako i republička. Dobro bi im došla veća podrška države oko snažnijeg prodora na inostrano tržište, koje vapi za organskim i zdravim proizvodima sa plodne vojvođanske ravnice.
“Priroda na recept” sa plodne vojvođanske ravnice
Nakon osnivanja Udruženja, do kraja godine, u planu im je da prodavnicama zdrave hrane i restoranima, ponude paste od leblebije. Voleli bi da se oprobaju i u pravljenju bezglutenskih testenina. U osmišljavanju novih ideja, Nemanji je od ogromne pomoći njegova lepša polovina, Biljana. Ekonomistkinja Biljana Markov, koja je, pre svega, zadužena za promociju putem društvenih mreža ali i za kreiranje vizuelnog identiteta njihovog brenda “Leblebije iz Vojvodine”, kao i za plasman robe, kaže da su, osluškujući potrebe kupaca, svoje proizvode koncipirali tako da se za njih slobodno može iskoristiti termin “priroda na recept”. Pasta od leblebije, koju će uskoro ponuditi na domaćem tržištu, jedno je od takvih proizvoda, ističe Biljana. Ona kaže da su slični proizvodi odavno osvojili potrošače bezglutenskih namirnica širom sveta. Kod nas se još uvek stidljivo probijaju. Njihova tajna je, dodaje ona, u jednostavnosti. Te paste se sastoje od brašna od leblebije, vode i tapioke – skrobnog brašna. Bogate su, ističe Biljana, svim neophodnim nutritijentima koji pogoduju i dijabetičarima.
Kafa od leblebije za alergične na kofein
Svesni činjenice da se trendovi u svetu hrane vrtoglavo razvijaju, posećuju razne specijalizovane stručne sajmove i predavanja. Trude se da idu u korak sa tim trendovima. Raduje ih činjenica da su Nemanja i ona svojim primerom doprineli postepenom buđenju svesti domaćih konzumenata na neophodnost promene stila života. Biljana, kaže da su neograničene mogućnosti kombinacija i primene leblebije. Od ishrane do upotrebe u kozmetičke svrhe. Uz maske i kreme na bazi leblebije, uskoro će obradovati sve ljubitelje kafe od leblebije, koji su alergični na kofein. Na kraju našeg razgovora, ova mlada Gradištanka ističe da su ih ideje i ambicije vezale za njihovo rodno selo i da će tako ostati i u godinama koje slede.
