Društvena preduzeća u ruralnim vojvođanskim sredinama još uvek postoje. Jedno od njih je i Društveno poljoprivredno preduzeće „Branko Gleđa“ koje se nalazi u selu Banatsko Višnjićevo u opštini Žitište i koje još nije privatizovano. Bavi se ratarskom proizvodnjom i kako kažu, situacija u ratarstvu nikada nije bila finansijski teža.
Banatsko Višnjićevo je mlado selo koje je osnovano 1920. godine. Osnovali su ga Solunski dobrovoljci iz Bosne i Like, kojima je kralj Petar posle I svetskog rata dodelio zemljište. Oni su se ovde doselili, obrađivali zemljište i gradili kuće na njivama.
Sve do današnjeg dana, meštani se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom i to osnovnom ratarskom proizvodnjom – seju se pšenica, kukuruz, suncokret i soja.
U ovih 100 godina, selo je beležilo uspone u svom razvoju sve do nekih 70-ih godina prošlog veka, kada dolazi do naglog osipanja stanovništva, što zbog odlaska u grardove, što iz druhi razloga, tako da danas u selu živi oko 130 stanovnika. Najveći broj njih su penzioneri i starija lica, tako da se mali broj njih bavi poljoprivredom. Inače je i sam atar mali, tako da nema velikih proizvođača.
Borba za status
Društveno poljoprivredno preduzeće „Branko Gleđa“ obrađuje 265 hektara zemlje u ovom selu. Međutim, prema rečima agronoma Vojislava Trkulje, ovo preduzeće još uvek nema regulisan status. Nalaze pod ingerencijom Ministarstva privrede ili bivših preduzeća koja još uvek nisu privatizovana.
„Mi smo tražili da budemo zemljoradnička zadruga, što nam je raniji zakon o zadrugama dozvolio, ali nam je za to potrebna saglasnost Vlade. Mi smo više puta podnosili zahtev, ali još nismo dobili adekvatan odgovor“ – rekao je Trkulja.
Preduzeće se bavi osnovnom ratarskom proizvodnjom. Seju se pšenica, suncokret i kukuruz. Prošle godine je bilo i soje, ali je zbog suše ove godine nema. Ove godine je nešto bolja situacija, mada ovaj kraj krajem jula zadesila tri nevremena praćena kišom, olujom i gradom, tako da je jedan deo atara potpuno uništen.
Neizvesna budućnost
U vreme snimanja priloga, bilo je vreme za žetvu, a kako naš sagovornik kaže, ako vremenski uslovi budu dobri, oni su spremni. Ono što svakoga brine je kakvi će biti ovogodišnji prinosi.
„Prošle godine po jednom hektaru, imali smo prinos oko 6 tona pšenice, koja je bila 30 dinara. Ove godine je prinos veći, ali je cena 20 dinara, s tim što su ove godine troškovi otišli daleko gore u odnosu na prošlu godinu. Sa ovom zaradom, mi možemo da pokrijemo samo troškove ulaganja. Slična je situacija i sa suncokretom i kukuruzom“ – kazao je Trkulja.
Kako dalje ističe, situacija u ratarstvu nikada nije bila finansijski teža. „I to robe što imamo teško možemo prodati, ali ona i ne vredi zbog cena. Šta će se dalje dešavati ne znamo, ali nismo optimisti“, kaže Trkulja i dodaje: „Mi se svake godine pitamo šta sejati, koliko pšenice, koliko kukuruza, koliko soje. Svake godine isto pitanje, a odgovora nema. Mi smo deo evropskih i svetskih tržišta, a ona diktiraju cene. Mi smo kao zemlja veliki proizvođači, tako da veliki deo naših proizvoda ide za izvoz“.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Vojislav Trkulja, agronom, Društveno poljoprivredno preduzeće „Branko Gleđa“, Banatsko Višnjićevo
