Skup ratara u Bečeju

0
783
Agrosaveti - Skup ratara Becej 02

Sušna 2017. godina kao što je poznato donela je veliko smanjenje prinosa većine ratarskih kultura, a naročito su stradali jari usevi. No, posledice suše nisu lako merljive ako se posmatraju individualna poljoprivredna gazdinstva jer rod je bio raznolik ne samo u različitim krajevima Srbije, već se razlikovao i od parcele do parcele. Zato se u fokusu istraživanja grupe eksperata, okupljenih u udruženju „Agroprofit“, našla analiza troškova proizvodnje.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Analiza je izvršena širom Vojvodine, najviše na području Bačke i Banata gde se više od mesec dana tragalo o visini ovogodišnjih ulaganja u gajenje pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Rezultati do kojih su došli, kako je rečeno, namenjeni su pre svega gazdinstvima da u planiranju proizvodnje računaju na klimatske promene i da sagledaju efekte svog rada u novim ekonomskim uslovima koji ne garantuju otkup celokupnog roda pomenutih kultura trenutnom isplatom u sezoni žetve. Najveći podbačaj u prinosu ovog leta doneli su soja i kukuruz i taj gubitak će umanjiti ulaganje u novu prolećnu setvu, a kako je ova godina izgledala s aspekta ratara razgovarali smo sa Vladimirom Glavaškim iz Novog Bečeja.

„Ova godina je za mene bila katastrofalna, ne samo za mene već i za meštane Novog Bečeja odnosno bečejske opštine, a mislim i celog centralnog dela Banata. Za 40 godina, koliko se intenzivno bavim poljoprivredom nikada nisam doživeo ovako loš rod svih proizvoda.“

Adama Sultan 1120x180

Ova godina imala je gore ekonomske posledice nego još sušnija 2012. godina, a pogotovo je stradao srednji Banat. „Ja sam 2012. imao prosek 3 tone kukuruza po jutru odnosno 5 po hektaru, ove godine sam uradio jednu njivu od 60 jutara gde mi je prosek bio negde oko 120 kilograma po jutru. Jednostavno bio je neverovatan nedostatak vlage u našem delu atara, i atmosferske i zemljišne, i to na izuzetno dug period tako da ni jedna biljka to nije mogla opstati.“ – kaže Vladimir.

PROČITAJTE I...  Proklijala pšenica u Banatu

To je naravno ostavilo velike ekonomske posledice u domaćinstvu tog poljoprivrednika, Vladimir je kod soje i pšenice uspeo da pokrije troškove na nekim parcelama, da čak ostvari i minimalnu zaradu, dok je na kukuruzu gubitak procenio na 85% od uloženog. Ulaganja su mu, kako kaže, bila između 70 i 75 hiljada dinara po hektaru za pomenute kulture i to na vlastitoj zemlji. Đubrivo koje je bacio na parcele pod kukuruzom je čist gubitak jer od njega nikakve koristi nije bilo ipak od lane su mu ostale zalihe kukuruza i pšenice koje će prodavati kada proceni da je cena odgovarajuća ali se plaši šta će biti dogodine.

galenika pylon 1120x85

Da je ova godina ekonomski teža nego 2012. dilemu nema ni direktor zemljoradničke zadruge u Bečeju Miroslav Glavaški. „Od ove dve loše daleko je lošija 2017., po meni ona čak nije ni za poređenje sa 2012. godinom, prvo prinosi su bili daleko bolji, bio je podbačaj ali su prinosi bili daleko bolji nego ove godine, a cene su posebna priča jer su cene sve bile drastično više.“ Primera radi pšenica u žetvi pre 5 godina koštala je 27 dinara po kilogramu, a ove godine oko 17 dinara dok su prinosi bili slični. Suncokret je tada koštao 56 dinara dok se očekuje da ove godine prosečna cena bude oko 38 dinara, takođe i soja je 2012. bila oko 16 dinara skuplja nego danas uz niže ovogodišnje prinose u poređenju sa tom godinom. Kukuruz je takođe pre 5 godina imao veću cenu tada 27 dinara po kilogramu naspram današnje oko 10 dinara niže.

PROČITAJTE I...  Zaštita prolećnih useva od korova

Dolazimo i do stručne analize koja se bavila prosečnim domaćim gazdinstvima, nju je obavila doktor Aleksandra Gajdobranski. „Ja sam radila analizu na prosečnim domaćinstvima u Srbiji, najbrojnija su mala i srednja gazdinstva, a to su vam površine do 5 hektara, mala gazdinstva, srednja gazdinstva koja obuhvataju oko 30 hiljada hektara su manje brojna ali ima ih u Vojvodini i upravo je rađena analiza na jednom takvom gazdinstvu. Ova analiza je rađena sa troškovima rente odnosno troškovima koji su uključeni u kalkulativnu računicu.“ Došlo se, nažalost do poražavajućih podataka, a to je da ako se ukalkulišu troškovi zakupa zemljišta, a na pomenutim površinama su bili posejani pšenica i kukuruz, proizvodnja je neisplativa. Stavka penzionog i socijalnog osiguranja je, ispostavilo se najveća, a tu je još sumornija kalkulacija kada je pšenica u pitanju.

Mala poljoprivredna gazdinstva u većini slučajeva u troškove proizvodnje ne uračunavaju svoj rad pa je računica još nepovoljnija ali cene na tržištu, pre svega pšenice su godinama niske, a do sada nije pronađen mehanizam da ratari, koji ovaj usev seju zbog plodoreda, na njoj bar malo zarade. Zato je više nego realno očekivati novo smanjenje površina pod hlebnim zrnom.

PROČITAJTE I...  Novi skok cena žitarica posledica zaustavljanja isporuka usled rata u Ukrajini

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstEvropska konferencija o plasmanu voća Eurofruit 2017
Sledeći tekstProizvodnja rasada u selu Vrba

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime