U bačkom selu Lalić, nadomak Odžaka, konji su nekada bili statusni simbol porodica i merilo bogatstva domaćina, govorilo se da vrediš onoliko koliko konja imaš. Nažalost, ono što je nekada bila tradicija, danas je retkost, konje u štalama zamenile su mašine velikih konjskih snaga, a uzgojem tih plemenitih životinja, bave se još samo istinski zaljubljenici.
Damjan Vučenov, iz sela Lalić, čija porodična kuća, sa mini ergelom konja, odiše stogodišnjom tradicijom, kaže da bi njegov život bio nezamisliv bez konja. Dok je evocirao stare anegdote, prisetio se i svog prvog bolnog susreta sa konjima i magaricama. Kao dvogodišnjak je smelo seo na jedno temperamentnije pule, koje nije bilo raspoloženo za druženje, te ga je zbacilo, i kako su mu kasnije pričali otac i deda, tada je napravio svoj prvi salto, i imao „vatreno krštenje“.
Neraskidiva emotivna nit sa konjima
Ovaj ljubitelj konja je vremenom stekao sigurnost, i danas ga ništa ne može izbaciti iz sedla, kako kaže, između njih se stvorila neraskidiva emotivna nit, uspeo je da pronikne u njihov svet, i izgradili su uzajamno poverenje.
U Damjanovoj mini ergeli u jednoj od najmirnijih ulica u Laliću, u miroljubivoj koegzistenciji žive konji različitih rasa. Od najmanje, i deci najatraktivnije šetland poni rase, preko Lipicanera i Američkog peinta do Šagija, po kojima je njegova odgajivačnica i dobila naziv.
Dok smo snimali razgovor sa našim domaćinom, Lenka Mlađa i Starija, Janja 5, Jadranka, Star i Čila, radoznalo i pažljivo su nas posmatrale iz svojih odaja, za šta su bile nagrađene vanrednom porcijom šargarepa. Ostalim danima dobijaju i druge poslastice, poput jabuka i kocki šećera, ali dozirano, da ih ne bi previše razmazio.
Najčešće greške u ishrani konja
Budući da su konji veoma osetljive životinje, Damjan strogo vodi računa o odabiru hrane i načinu hranjenja svojih mezimaca, kako bi im sačuvao zdravlje i održao ih u punoj kondiciji. Kako nam je objasnio, konji imaju veoma mali želudac, svega 10 litara, i zato je važno poštovati pravila ishrane tih životinja.
Jedna od najčeščih grešaka, koje uzgajivači ili držaoci konja prave jeste što im kao prvi obrok daju zrnastu, a tek potom kabastu hranu, a trebalo bi upravo obrnuto. Prvo se mora davati kabasta hrana, jer se ona teže vari, naglašava Damjan.
Ko uspe da se održi na kobili Čili, položio je školu jahanja
Ove bele i šarene kobile i utrenirani pastuvi, starosti od 8 do 17 godina, na dobrom su glasu i imaju odličnu reputaciju širom Vojvodine, ali i van nje, budući da su brojna deca, ali i stariji polaznici, upravo na njima savladali veštinu jahanja.
Škola jahanja na njegovom imanju je otvorena 2021-ve godine, radi samo vikendom, zbog drugih Damjanovih poslovnih obaveza radnim danima. Postoje individualni i grupni časovi, a polaznici su iz Sombora, Novog Sada, čak i iz Beograda. Jahanje je, kako napominje, veoma značajno za jačanje i preoblikovanje celog tela, za pravilno držanje dece mlađeg uzrasta, ali veoma pozitivno deluje i na um.
Vučenov kaže da su polaznici „položili test“ ako su uspeli da se izbore za naklonost kobile Čile, najhirovitije na imanju, ujedno i njegove miljenice. Takvih kobila je veoma malo u celoj državi, ponosno ističe njen vlasnik. Reč je o retkoj rasi, sa frulastim nogama, pogodnim za galop, i vrlo specifičnog temperamenta.
Konji ponovo jure Lalićem
Kako je najavio, uskoro će u školi jahanja biti i poligoni, jer planira da se bavi i obukom konja i dresurnim jahanjem. Žao mu je što je konjarstvo u Srbiji poslednjih godina utihnulo, voleo bi kada bi svojom energijom i zalaganjem uspeo da povrati stari sjaj tamošnjeg konjičkog kluba, ali i Fijakerijade.A u perspektivi mu je i izgradnja prenoćišta za sve ljubitelje konja, vožnje fijakerima, ali i gastronomskih specijaliteta, koje su proizveli vredni meštani Lalića.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Damjan Vučenov, uzgajivač konja iz sela Lalić
