Bački ovčari: Nacionalna klanica jedini izlaz iz začaranog kruga

0
181

Prošlo je vreme kada su uzgajivači ovaca mogli da se pohvale da imaju „i ovce i novce“, što je jedan od glavnih razloga zbog kojih se u mnogim vojvođanskim selima iz ovčarnika sve manje čuje blejanje tih vunenih životinja – priča nam na početku posete, njegovom gazdinstvu u Ravnom Selu – malom bačkom selu koje je ravno poput svih u Bačkoj, ali se jedino tako i zove, Milenko Ćosić. Početni elan i entuzijazam, koji su imali pre 13 godina, kada su nabavili prvo stado, kako nam je razočarano dodao, splasnuo je u poslednje dve godine. Prema njegovom mišljenju, domaće stočarstvo trenutno preživljava najteže dane, i ovo je prva godina kada se njegova porodica ozbiljno premišljala o odustajanju od dalje proizvodnje.

Luna Sensation Bayer 1120x180 V01

Uslovljavanje i ucenjivanje način poslovanja otkupljivača

I nije samo u ovčarstvu teška situacija, dodaje naš sagovornik, nažalost svedoci smo gašenja farmi krava i svinja, čiji vlasnici ne vide drugačiji izlaz iz finasijskog kolapsa. A ključ za razrešenje problema i višegodišnje nezavidne situacije u domaćem stočarstvu je isključivo u rukama države, odnosno nadležnog Ministarstva, poručuje Ćosić.

Na naše pitanje, šta trenutno najviše tišti proizvođače ovaca, Milenko odgovara da je monopolsko ponašanje otkupljivača glavni razlog propadanja velikog broja farmi ovaca u zemlji. Njihovo poslovanje i komunikacija sa proizvođačima, svela se, kako ističe, na uslovljavanje i ucenjivanje. Ne trebaju ni posrednici, preprodavci, kako dodaje Milenko da rade za džabe, svi učesnici u lancu bi trebalo podjednako da zarade, ali to, nažalost, već godinama nije slučaj u praksi, na terenu.

ExelGrow Adama 1120x180

Krivica je na svima

Milenko krivicu vidi i u državi, koja je dozvolila monopolsko ponašanje pojedinih otkupljivača. Kako kažu, lakše im je da proizvedu jagnjad, nego da ih prodaju, jer se konstantno suočavaju sa izvoljevanjem otkupljivača, kako u pogledu starosti i pola životinje, tako i oko cene, a najčešće im jednostavno kažu da su im kamioni puni i da nisu zainteresovani za kupovinu.

PROČITAJTE I...  Uzgoj ovaca u selu Kloka

Nisu ništa bolji ni vlasnici pečenjara, razočarano dodaje ovaj uzorni domaćin iz Ravnog Sela. Sve dok sami proizvođači, ali i otkupljivači i klaničari ne shvate da su svi praktično na jednoj strani, da nisu rivali, već saradnici, „kola će ići nizbrdo“, zabrinut je Milenko. Kako ističe, kada bi se sve stočarske farme ugasile bukvalno preko noći, otkupljivači i klaničari bi se tek tada osvestili i uvideli da moraju da zauzmu drugačiji kurs prema proizvođačima.

Galenika Fitofarmacija Flux 1120x185

Ako se tome dodaju i problemi, poput trome birokratije, nesloge među proizvođačima, kašnjenja u isplati podsticaja, ali i subvencija koje se nenamenski troše, jasno je zašto se obori po Srbiji prazne – razočarano dodaje ovaj 57-ogodišnji bački stočar. Podsticajne mere države, su po njegovom mišljenju, pogrešno usmerene, daju se malim proizvođačima, koji prema državi nemaju nikakve obaveze, i najčešće ih ni ne upotrebe namenski, za napredak proizvodnje, već za kupovinu privatnih stvari, a ne podležu nikakvim kontrolama.

Zbog nesloge, proizvođači godinama tapkaju u mestu

A ono što svim stočarima u zemlji stvarno treba, kako bi došlo do ponovne renesanse te poljoprivredne grane, po Ćosićevom mišljenju, jeste nacionalna klanica. O tome je bilo reči na brojnim sastancima stočara, ali bez većih pomaka i konkretnih rešenja.

Infinito Bayer 1120x180 V01

Milenko smatra da bi iz tog začaranog kruga moglo da se izađe, kada bi se udružilo nekoliko većih proizvođača i uložilo svoja sredstva, da odgajivači budu deoničari sa udelom 51 odsto, a država 49 odsto, ali ih je, kako ističe „pojela“ birokratija, a zbog bojkota i nesloge pojedinih članova udruženja, nastavljaju i dalje da tapkaju u mestu.

PROČITAJTE I...  Iz prve ruke: Iskustvo u uzgoju ovaca rase CIGAJA

Dugogodišnji problem stočara je i konstantna oscilacija otkupne cene stoke. Milenko smatra da bi država trebalo da uvede minimalnu zaštitnu cenu za njihove proizvode, po uzoru na pojedine evropske zemlje.

Spyrale Adama 1120x1080

„Fijakerijada“ udahnula život selu, ali su je lokalni moćnici ugasili

Porodica Ćosić je jedna od najstarijih u Ravnom Selu, sa dugom ratarsko – stočarskom tradicijom. Prevashodno se bave ratarskom proizvodnjom, obrađuju oko 100 hektara svoje zemlje, ali je njihova mehanizacija gotovo danonoćno uposlena, s obzirom na to da rade i uslužne delatnosti.

Na gazdinstvu poseduju moderan ovčarnik, izgrađen po uzoru na evropske, kapaciteta 200 ovaca, proizvode priplodni materijal, ali se sve više orijentišu na konzumnu prodaju. Budući da ne poseduju pašnjake, prinuđeni su na stajski uzgoj svojih virtemberg ovaca, ali one su se odlično aklimatizovale na bačku klimu, i dnevno se na njihovoj farmi rodi 6 jaganjaca. Strogo vode računa o selekciji, nabavljaju samo ovnove bez mana, i postali su prepoznatljivi po kvalitetnim grlima, kako na pijacama, tako i na sajmovima.

PROČITAJTE I...  Problemi u stočarstvu: SILOSI puni PAUČINE, kaže poljoprivrednik iz MAČVE

Bili su idejni tvorci i glavni organizatori kulturno-sportske manifestacije „Fijakerijada“, koja je udahnula život njihovom malom selu, ali je ona pre par godina ugašena, razočarano ističe Milenko. Bila je to, kako kaže, jedna od najjačih međunarodnih „Fijakerijada“ u zemlji, dolazili su im gosti iz Hrvatske, Mađarske, ali se umešala politika.

Ako stočarstvo zakaže, tamburica neće

Ćosići su retki u selu koji još uvek drže konje na svom imanju. Jedan od njih, beli pastuv, ponosno je pozirao našem snimatelju, baš kao što je to radio u više navrata i ispred filmskih kamera, u domaćoj seriji „Jagodići“. Ljubav prema konjima je bezuslovna i doživotna, uz osmeh dodaje Milenko, iako su im oni veliki trošak.

Želeo je, u mladosti da bude i fudbaler, profesionalni kuvar, muzičar, ali ga je život usmerio u poljoprivredne vode, u koje su uplovili i njegovi sinovi, mlađi Igor, inače etnomuzikolog, i stariji Filip, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta. Nije im lako, kada u praskozorje stignu kući sa kafanskih svirki, gde sa svojim bendom „Muštuluk“ uveseljavaju ljubitelje tamburaške muzike, a na imanju ih čekaju farmerski poslovi, ali ih na to obavezuju preci, koji su bili časni i pošteni paori, i koji su im utabali put, kojim će, kako je izrazio nadu Milenko, hoditi i njihovi naslednici.

Sagovornik: Milenko Ćosić, stočar iz Ravnog sela

Prethodni tekstNega malinjaka nakon berbe za rodnu narednu godinu
Sledeći tekstPreti nam najlošija berba kukuruza u poslednjih 30 godina

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime