Višestruki šampion i dugogodišnji izlagač na novosadskom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, Milorad Čuletić iz Hrtkovaca, ni ove godine nije se vratio u selo bez titule. Na naše pitanje, kakva je bila konkurencija i šta misli koji su razlozi zbog kojih mu nema premca i što njegova kolekcija ovaca, treću godinu zaredom, biva proglašena za apsolutne šampione, Milorad skromno odgovara da o tome drugi treba da govore ali i da predan rad i kvalitet u bilo kojem poslu ne može da ostane neprepoznat u javnosti.
Farma kakve se ni Francuzi ne bi postideli
Priča se o ovoj jedinstvenoj farmi, poslednjih godina, i to ne bez razloga. Milorad Čuletić, koga je ratni vihor 90-ih godina poterao iz Slavonije u Vojvodinu, počeo je sa svega 5 ovaca rase Ile de France, i u to vreme nije se ni nadao scenariju da će jednoga dana morati da pravi „listu čekanja“ za nabavku priplodnih grla sa svoje farme. Takav scenario, tada neverovatan, ipak se dogodio.
Razlike su, kaže Milorad, koji je obišao nekoliko francuskih farmi, u uslovima gajenja ali i u odnosu države prema proizvođačima ovaca. Uspešnost francuskih proizvođača ovaca, pored ostalog, bazirana je na dobroj organizovanosti.
Ključnu ulogu u tome, kako se i sam Milorad uverio, imaju farmerske asocijacije, poput naših udruženja. Sa jedinom razlikom, kako je nezadovoljno primetio, što su tamošnji ovčari složni i funkcionišu kao jedan dok se naši proizvođači, zbog različitih interesa, vrlo brzo razilaze.
Potreba formiranja asocijacije ili udruženja
Kako bi se ta situacija promenila, namera je ovdašnjih proizvođača da, po uzoru na francuske kolege, osnuju jednu asocijaciju ili udruženje koje bi štitilo njihove interese i olakšalo im, pre svega, plasman ovaca na inostrano tržište.
Kako nam je rekao Čuletić, o tome je bilo reči i na nedavno održanom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i nada se da će dogovorene namere uskoro biti i sprovedene u delo.
Zašto baš Ile de France?
Opredelio se naš domaćin za Ile de France rasu ovaca, pre svega zbog činjenice što su dobre majke, imaju visoku plodnost, mlečne su, ranostasne i ne previše zahtevne. Njihovo držanje, u odnosu na uzgoj krava, čime su se bavili u Hrvatskoj, daleko je lakši posao, objašnjava Čuletić.
Kako napominje, najvažnija je kvalitetna ishrana životinja, najmanje dva puta dnevno. Pretežno ih hrani koncentrovanom hranom na bazi ovsa, zobi, ječma i kukuruza i 3% premiksom. Obrok im upotpunjuje lucerkom i slamom.
Njegove ovce se najvećim delom nalaze zatvorene u objektima uz povremenu ispašu na obližnjim pašnjacima. Nešto veću brigu i pažnju pruža im u vreme jagnjenja, inače, kako nam je rekao Ile de France ovce su se pokazale kao ne preterano zahtevne za uzgoj.
Čini ga ponosnim što je, svojim višegodišnjim zalaganjem, upornošću i teškim radom postigao to da mu se sve veći broj početnika u ovčarstvu, koji žele čistu rasu, obraća za savete i kupuju upravo njegove ovce i, kako kaže, ne pitaju za cenu.
90 odsto njegovih ovaca završi u novim zapatima kao matična stada, od toga 40 odsto ovnova se prodaje za priplod. Deo zadržava, kako navodi, za remont njegovog stada, a preostali broj ovaca ide na klanje.
Nedovoljna zainteresovanost države
Na farmu Čuletićevih, na kojoj i dalje rade i Miloradov otac i majka, kupci dolaze iz celog regiona. Požalio nam se Milorad na nedovoljnu zainteresovanost države, kada je reč o mogućnosti naših ovčara za plasmanom robe na strana tržišta, s obzirom da su im nedovoljno definisana pravila po kojima bi to mogli da urade.
Trenutno je to jedini „kamen spoticanja“, nešto što ga koči u namerama za dinamičnijim napredovanjem farme, koju je registrovao pre godiinu dana.
Budućnost i planovi
O prodaji, kako kaže, više ni ne razmišlja, usredsređen je isključivo na proizvodnju. U danu kada je naša ekipa boravila na njihovom gazdinstvu, bilo je vreme za prolećno šišanje ovaca. Za razliku od ranijih godina, kada su proizvođači bacali vunu, sada se za nju, kako ističe, postiže solidna cena, od 80 dinara po kilogramu.
Postepeno se razvijao svih ovih godina. Namera mu je da tako bude i u budućnosti. Voleo bi najpre da izgradi senik, potom ovčarnik, a istovremeno da proširi i svoje stado ovaca sa novih 200 plotkinja.
Raduje ga i činjenica da je i njegov sin, Atanasije zainteresovan za ovčarsku proizvodnju. Ništa mu nije strano i od velike je pomoći kako njemu, tako i dedi i baki. Zato su njegovi planovi za budućnost ambiciozni.
Opširnije pogledati u prilogu.
