Nekada se iz objekata na farmi porodice Petrov, u potiskom selu Sanad, moglo čuti mukanje krava i junadi, danas našeg domaćina Stojana i njegove ukućane, u ranim jutarnjim satima, budi blejanje 30-tak ovaca virtemberg rase. Nedavno penzionisani Stojan Petrov, sve svoje slobodno vreme posvećuje njihovoj brizi jer je u ovčarstvu prepoznao sigurnu zaradu.
Kada se odlučivao koja rasa ovaca bi bila najpogodnija, prvobitno je želeo da nabavi il de frans ovce. Igrom slučaja, izbor je pao na virtemberg ovce zbog čega se do danas nije pokajao. Pokazalo se da su izuzetno otporne, mesnate i lako se aklimatizuju. Zbog manjka pašnjaka u njihovom selu, Stojan je prinuđen da ih drži zatvorene u objektu, uz povremeno puštanje tokom proleća.
Manjak radne snage
Seno, detelina, kukuruz, soja i minimalne doze premiksa, dominantne su u svakodnevnoj ishrani njegovih ovaca, a sva hrana za stoku proizvede se na njihovoj farmi. S obzirom na to da njegovo stado broji svega 30-tak ovaca, za njihovu disciplinu brine se pas pulin a ukoliko bi i želeo da angažuje nekog pastira, teško bi mogao da nađe zainteresovanih meštana.
Veći broj radno sposobnih, a nezaposlenih lica u tom selu su primaoci socijalne pomoći, te nisu prinuđeni na dodatni rad. Stojan ali i svi drugi odgajivači, u tome vide srž problema. Oni mogu kako hoće, a Stojan i njegova porodica onako kako diktira nesigurno i nepredvidivo tržište.
Želje i planovi za budućnost
Oni su, kako kaže, suviše mali proizvođači da bi mogli da pariraju odgajivačima sa 200 i više grla ovaca, koji jedino i imaju mogućnost za dobrom zaradom, smatra Petrov. U daljem napretku u proizvodnji potrebni su mu samo bolji uslovi jer želja i ambicija postoje od samog početka jer su se supruga Vesna i on prepoznali u ovčarskoj proizvodnji. Voleli bi kada bi u dogledno vreme uspeli da utrostruče broj grla i kada bi imali dovoljno sredstava za osavremenjavanje postojećih objekata.
Kompletnu logističku podršku pronašao je u kolegama i komšijama ovčarima, u okviru tamošnjeg Udruženja odgajivača ovaca „Čokanska cigaja“, koja ima za cilj promovisanje ovčarstva u tom delu Banata. Njegov benefit od članstva jeste kvalitetan priplodni ovan, koji je uvezen iz Nemačke, a zahvaljujući kojem je obezbeđena čista krvna linija u tom banatskom selu.
Petrovi svoju jagnjad, uglavnom, prodaju poznatim kupcima i, kako kaže Stojan, ne mogu use požaliti za trenutnu cenu koju postižu. Zadovoljni su i državnim subvencijama u iznosu od 7 hiljada dinara po ovci i dok je podsticajnih sredstava biće, kako dodaje na kraju naš sagovornik, i više ovaca na stočnim pijacama ali i vune za tekstilnu industriju.
Opširnije pogledati u prilogu.
