Ovčarstvo u Šumadiji ima dugu tradiciju. Razvijalo se, broj ovaca je rastao, zatim opadao, a onda su se pojavile subvencije i ljudi su počeli ozbiljnije da rade na genetskom potencijalu i matičenju svojih stada. Pa ipak, i dalje ima onih koji čuvaju stada koja su zapatili još njihovi dedovi i očevi.
U selu Dragobraća, nadomak Kragujevca upoznali smo Radomira Nešovića koji je nasledio seosko imanje i udahnuo mu dušu, obnavljajući ga i čuvajući na njemu sve ono sa arhaičnom vrednošću. Pa je tako nasledio i stado ovaca, a rasa je ona koju zovu „domaća ovca“.
Nasleđeno stado
„Ovo stado je zadržano još od dede, pa preko oca i sad do mene. Mi je zovemo domaća ovca, iako kažu da ima poreklo sa Sjenice. Imam ih i belih i crnih i šarenih. Ja lično volim takve ovce, zato što su kvalitetne, imaju kvalitetno meso, pa i vunu. Volim da čuvam tradiciju i neku vezu sa precima“ – kaže naš domaćin Radomir Nešović.
Reč je o veoma zahvalnim i otpornim grlima, sa kojima nema problema u vezi sa zdravstvenim stanjem ili sa ishranom, jer su se one odavno adaptirale na ovim terenima, kaže Violeta Petrović Luković iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe iz Kragujevca.
„Možemo ih zvati domaće, jer kao što ste videli trup nam liči na jednu rasu, po obliku glave na drugu, znači reč je o mešavini većeg broja domaćih rasa. Ono što je interesantno jeste da kada ljudi vide takvo jagnje na pijaci, uveć ga pre kupiti nego neko čistokrvno. Meso je slađe, prošarano lojem, sočnije i zato su takva jagnjad i tražena. Međutim, takva jagnjad nisu prepoznata u našem zakonodavstvu. Ovo je jedan proizvodni zapat ovaca koji služi za proizvodnju jagnjadi. Ove domaće ovce su otporne, nisu zahtevne ni za ishranu niti za objekte.“
Država ne „prepoznaje“ domaće ovce
Međutim, država prepoznaje samo kvalitetna priplodna grla za koja daje subvencije u iznosu od 7000 dinara. Reč je o grlima koja imaju poznato poreklo od oba roditelja. Iznos subvencija nije zanemarljiv, te se i naš domaćin odlučio da prosto ozvaniči svoju ovčarsku proizvodnju.
Postavlja se samo pitanje na koji način to da uradi? Koji put je najisplativiji, da li da kupi umatičeno stado, ili da radi tzv. pretapanje? O tome se naravno posavetovao sa kragujevačkom Poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom.
Pretapanje kao rešenje
„Ovde imamo slučaj da je domaćin kupio sjeničkog ovna. Jagnjad koja se dobijaju od ovaca koje trenutno ima na gazdinstvu ukrštene sa tim sjeničkim ovnom imaće 50% krvi sjeničke rase. Kada prođe godinu dana, druga generacija jagnjadi imaće 75% sjeničke rase kod njihove jagnjadi, a kada dođemo do treće generacije za dve godine, imaćemo 87,5% krvi sjeničke rase.“
„Iskreno rečeno u ovakvim situacijama koje su česte kod nas na gazdinstvima, obično preporučujemo to pretapanje. Domaćini treba da se jave osnovnim matičnim službama, koje će pratiti pretapanje i da na pravi način dođu od proizvodnog stada do kvalitetno priplodnog. Svakako se može odmah i kupiti umatičeno stado, ali je šteta prodate ove dobre ovce“ – kaže Violeta Petrović Luković.
Dakle, potrebno je malo više strpljenja, tačnije 2 do 3 godine i ovo stado će činiti kvalitetna priplodna grla koja će biti umatičena i koja će imati pravo na subvencije.
Opširnije pogledati u prilogu.
Imam umatucenog ovna il de frans, sa tetovazom na uvetu. Međutim, nije bio u stadu sa umaticenim ovcama pa je poale godinu dan izgubio „licencu“. Sta sad mogu da preduzmem, jer hocu da ga proda, a ne mogu da kazem da je umaticen kad je izgubio pedigre