Pet decenija iskustva u pčelarenju: Od laika do najtraženijeg predavača na kongresima

0
664

Iako nadaleko poznatog velepčelara, Janoša Balinta iz Mužlje, smatraju jednim od doajena pčelarstva u Srbiji, ali i u regionu, on za sebe skromno kaže da je samo strastveni zaljubljenik u pčelinji svet, koji treba još mnogo toga da nauči, prisećajući se poslednjih reči svog uzora u pčelarstvu, jednog od najpoznatijih pčelara u staroj Jugoslaviji, Ivana Venera. On je na samrti, pred svojim prijateljima, uz negodovanje i žaljenje, rekao da umire u trenutku kada je taman uspeo da nauči sve o pčelarstvu. Ako je veliko ime u pčelarstvu, poput Venera, tako govorio, ostali pčelari su, smatra Janoš, još daleko od potpune spoznaje.

Spyrale Adama 1120x1080

Pecarošku strast zamenio pčelarenjem

Janoš je u pčelarski svet zakoračio, kako kaže, sasvim slučajno. Kolega sa kojim je radio pre gotovo 5 decenija, mu je poklonio prvi roj, te je ubrzo pecarošku strast, zamenio novim hobijem, i shvatio da će mu pčelarska proizvodnja biti profesionalni poziv do kraja života.

Pčelarstvo, osim što je bolno, zbog čestih uboda pčela, je veoma kompleksno zanimanje, i zahteva maksimalnu posvećenost, priča nam Balint, prisećajući se svojih početaka. Trebalo mu je, kaže, 5 godina, uz dobrog mentora, da nauči da sačuva svoje rojeve, čitajući mnogo domaće i strane literature.

LIBRETO 1120x180

Novih 5 godina je prošlo dok nije naučio da proizvodi med. Redovno posećuje stručne kongrese i predavanja, kako bi bio u toku sa novim tendencijama. A Janoš ne samo da je u toku, već je i sam bio predavač na jednoj od Apimondija, kao i na stotinak drugih značajnih kongresa i prezentacija. Dobitnik je skoro svih najviših priznanja koja se dodeljuju za izuzetne zasluge u pčelarstvu u Srbiji.

PROČITAJTE I...  Počele prijave za subvencije po košnici

Iskustva vodećih zemalja u proizvodnji meda, poput Mađarske i drugih, su dragocena, kaže ovaj iskusni pčelar, ali se sve te informacije sa predavanja moraju selektivno usvajati i primenjivati, imajući u vidu drugačije klimatske i pašne uslove u našoj zemlji.

Intenzivna proizvodnja i hemizacija pretnja pčelarstvu

Za bezmalo 50 godina pčelarenja, nijedna sezona im nije bila ista, kaže Janoš. Dvehiljade dvadeset i drugu godinu, pčelari će pamtiti kao jednu od boljih. U proseku će sa svih paša imati 20 kilograma po košnici meda, što je višegodišnji prosek porodice Balint. Klimatske promene i intenzivno hemijsko tretiranje biljaka, drastično su smanjile količine meda i usporile su razvoj pčelinjih društava. Ako se taj trend bude nastavio, pčelari će biti u problemu, zabrinuto dodaje naš sagovornik.

Sedamdesetih godina, kada je počeo da se bavi pčelarstvom, situacija je bila znatno povoljnija. Tada nije bila u ekspanziji intenzivna poljoprivredna proizvodnja, paori nisu imali veliku mehanizaciju, orali su uglavnom uz pomoć konja, nije korišćena hemizacija, a sejala su se semena sa tavana, bilo je dosta korovskih biljaka, što je pogodovalo razvoju pčelarstva.

Program polenizacije spas

Voleo bi kada bi program polenizacije, koji se već primenjuje u razvijenijim zemljama, zaživeo i kod nas. Sa ukrupnjavanjem parcela, poljoprivrednici u inostranstvu, seju i tzv. šavove, pokraj parcela, sa tri ili više vrsta semena, koje cvetaju u različito vreme. Cilj polenizacije je, kako ističe naš sagovornik, da se povrati biodiverzititet u prirodi, čiji su pčele važan deo. Osim klimatskih, promenili su se, kako kaže, i tržišni uslovi, kojima se domaći pčelari moraju prilagođavati.

PROČITAJTE I...  Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Knjaževcu

Važan segment proizvodnje je brendiranje meda, kako bi se mogla postići veća cena, u inostranstvu je to već ustaljeno, dok su u Srbiji tek napravljeni početni koraci, za sada su brendirani Kačarski i Fruškogorski med.

Prodaja sa kućnog praga, ali i u hipermarketima

Porodica Balint, koja je već godinama u samom vrhu srpskog pčelarstva, na nekoliko lokacija u Mužlji ima više od hiljadu Fararovih savremenih košnica, a godišnje se proizvede između 20 i 30 kilograma kvalitetnog meda po košnici. Poseduju punionicu po HCCP (HaCeCePe) standardu i proizvode plasiraju preko lokalnog trgovinskog lanca, koje je prepoznalo domaće proizvođače.

Imaju svoju robnu marku i sopstveni brend. Pored meda, proizvode propolis, matični mleč, polen, prave razne mešavine na bazi meda, a neizostavan je i med u saću. Budući da su već dugo na tržištu, velike količine meda prodaju sa kućnog praga, a stekli su i poverenje kupaca iz Novog Sada i Beograda.

Falsifikovani med problem na tržištu

Na tržištu Srbije, kao i na stranim pijacama, može se naći med diskutabilnog kvaliteta, pa i falsifikovani med. Nesavesni pčelari, su uspeli do te mere da patvore med, da čak ni najiskusniji pčelari ne mogu da ga prepoznaju na osnovu vizuelnog izgleda ili organoleptičkih svojstava.

Zamolili smo Janoša da nam demonstrira jednu od metoda pomoću koje možemo da prepoznamo pravi med. Potrebno je samo da okrenemo teglicu sa medom, i kada vidimo da je mehur koji se stvori kompaktan, to je pokazatelj pravog meda. Test možete da ponovite i uz pomoć drvene kašičice, umočite je u med, izvadite i pustite da se nit spušta ka dole. Ako je nit neisprekidana, možete da budete sigurni da nije reč o falsifikovanom medu. Najsigurniji način je da, ukoliko imate bilo kakvu sumnju, odnesete uzorak meda u laboratoriju, da se uradi hemijska analiza.

PROČITAJTE I...  Pčelarstvo Tonda - Od hobiste do profesionalca

Pčelarstvo je deo njegovog bića

Janoš Balint je sada već davne 1977. godine krenuo od nule, i što se tiče košnica, ali pre svega, kada je reč o tajnom svetu tih medonosnih insekata, a danas je jedan od najtraženijih predavača na stručnim skupovima. Mladim pčelarima – početnicima savetuje da u istraživanju pčelarskog zanata, prelaze sve stepenike, da ih ne preskaču, jer je jednako važno poznavati i biologiju pčela, i bolesti kojima su sklone, kao što je bitna  i tehnika pčelarenja.

Na njihovom gazdinstvu je svakodnevno radno, baš kao u košnici, u posao su uključeni i njegova supruga Ilona, kao i sin Tamaš i snaja Nora, koji su doprineli tome da njihovi slatki proizvodi postanu prepoznatljivi kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Na naše pitanje, kada će odložiti pčelarski alat, Janoš je odgovorio da će veći deo posla prepustiti mlađim članovima porodice, ali da će sebi zadržati stotinak košnica, jer je pčelarstvo postalo deo njegovog bića i bez njega ne bi umeo da živi.

Sagovornik: Janoš Balint, velepčelar iz Mužlje

Prethodni tekstRaspisan javni poziv za finansijsku podršku proizvođačima suncokreta
Sledeći tekstŠrinkflacija: Obratite pažnju na težinu proizvoda

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime