Sve je više domaćina svoju poljoprivrednu praksu okreću ka organskoj proizvodnji i tako se opredeljuju za nesigurniji, ali zdraviji i skuplji organski proizvod.
Sa Svetlanom Stojanović iz Kikinde, vrednom majkom troje dece i organskim poljoprivrednikom razgovorali smo na temu njene bioproizvodnje. Svetlana preko 10 godina gradi svoje iskustvo u ovom poslu, te danas na površini od oko šest i po hektara zemlje uzgaja mnoštvo različitih biljnih vrsta. Radna snaga, koja je inače problem u organskoj proizvodnji, za ovu vrednu ženu danas nije razlog za razmišljanje, s obzirom da već dugo ima svoj tim sa kojim pored dobrih rezultata, ima i lepe i prijatne odnose.
‚‚To su otresite, mlade i vredne žene sa kojima bih se ja inače i družila sve i da ne radimo zajedno‚‚ – podvlači Svetlana kroz osmeh. Odnosa gazda i zaposleni u, ovoj ‚‚komuni‚‚ kako je Svetlana zove, ne postoje. Uz dobro društvo svaki rad je lakši i lepši. Iako zadovoljna svojim uspehom po pitanju nalaženja radnika, Svetlana se osvrnula na generalni problem da je sve manje mladih ljudi koji su spremni da ‚‚zasuču rukave‚‚ i rade u njivi. Od starijih treba da učimo a mladi treba kroz rad da primenjuju ta znanja i iskustva.
Posle godina iskustva u organskoj proizvodnji, probleme sa pronalaženjem adekvatnog semenskog materijala odavno je prevazišla, te prevashodno koristi sopstveno seme.
Prvih godina je bilo problematično. Kasnije je koristila netretirano seme i pratila kako se ponaša na njenim parcelama i na kraju je odlučila da ostavlja svoje seme.
‚‚Organsko seme nije ništa posebno. To je najobičnije seme koje je proizišlo iz organske proizvodnje i možda ima malo bolje karakteristike jer nije tretirano ni sa čim‚‚ – objašnjava Svetlana.
Ipak, i pored sopstvenog, nema poteškoća da pronađe adekvatno seme i van svoje proizvodnje, što opet ne znači da problema sa sortama nema, pogotovo ukoliko se žele pronaći stare autohtone sorte koje se iz nekog razloga kod nas gotovo više i ne čuvaju.
Za pojedine kulture nije problem nabaviti organsko autohtono seme, a za neke kulture je ozbiljan problem. Svetlana ističe da je krompir upravo jedna od kultura čije autohtono seme ne može da se nađe.
Pere nekoliko godina na sajmu Sloveniji, Svetlana je otkrila divne sorte krompira koje su izvorno sa našeg područja ali smo ih mi izgubili. Sa žaljenjem se osvrće na problem gubitka upravo tih autohtonih sorti i semena.
Udruživanja organskih poljoprivrednika, prema mišljenju naše sagovornice, itekako mogu da pomognu u prevazilaženju prepreka i ostvarivanju ciljeva u ovoj proizvodnji, mada bi ova udruženja trebalo da budu na daleko višem nivou, te da imaju i bolju podršku od strane države, kako bi bila učinkovitija.
