Početkom juna, ekipa emisije „U našem ataru“ imala je priliku da prisustvuje jednoj od najaromatičnijih kosidbi, budući da su na plantažama lekovitog bilja, poznatog banatskog proizvođača, Željka Kuruncija, radnici obavljali žetvu matičnjaka. Dok se vazduhom prostirao karakterističan, prijatan miris koji podseća na limun, sa našim domaćinom smo porazgovarali o svim izazovima sa kojima se njegov mlađi brat Zoltan, inače doktor poljoprivrednih nauka, i on susreću poslednjih osam godina, koliko se ozbiljnije bave organskom proizvodnjom raznih biljnih vrsta. Rak rana svih poljoprivrednika u Srbiji je nedostatak radne snage, čak i rođeni na selu su se pokondirili i neće da rade na njivi, ni za visoke dnevnice – požalio nam se na početku razgovora naš sagovornik. Svi bi, dodaje on, želeli da rade u IT sektoru, a malo ko bi se, osim vremešnijih ljudi, latilo motike i ručnog rada.
O uzgoju matičnjaka
A budući da se njegova porodica odlučila za organsku proizvodnju lekovitog i začinskog bilja, koja podrazumeva mnogo ručnog rada, manjak radne snage biće im glavni limitirajući faktor u daljim razvojnim ambicijama. Suočavaju se i sa brojnim drugim problemima, ali ih savladavaju tako što uče na sopstvenim greškama, jedno takvo iskustvo Željko je podelio i sa nama.
Prilikom jedne kosidbe matičnjaka, skinuli su veće količine tog bilja, koje je zbog dužeg stajanja na suncu potamnelo, što ih je naučilo da pokošene biljke treba odmah da transportuju sa njiva do sušare, kako bi zadržale svežu, zelenu boju, što je glavni zahtev stranih kupaca.
Dok je kosidba matičnjaka lagano odmicala, ovaj 53-ogodišnji proizvođač, koji je više puta i do sada nesebično savetovao sve početnike koji su mu se obraćali, učinio je to i pred našom kamerom. Pitali smo ga o svim važnim koracima u proizvodnji te višegodišnje biljke, u narodu poznatije pod nazivom“ limun trava“.
Ta žbunasta biljka se sadi sa razmacima od 70 centimetara, najbolje se razmnožava putem korena, raste do visine od oko 40 centimetara, na jednom hektaru se može posaditi oko 60 hiljada biljaka. Željko kaže da se u proleće radi međuredna kultivacija i okopavanje, u sušnim danima je potrebno i zalivanje, a kada se pojave prvi cvetovi, sledi kosidba.
Ekstrakti za kolače i negro bombone, odličan mamac za insekte
Budući da je reč o organskom vidu proizvodnje, najveći izazov im je, kako uz osmeh dodaje, da rasteraju sve insekte. I za njih su uspeli da osmisle veoma neobične, ali efikasne klopke. Kada su prve godine posadili kamilicu, pred samu kosidbu, su se suočili sa najezdom insekata, protiv kojih su koristili jedinstven i efikasan slatki „lepak“ – ekstrakte za kolače i negro bombone, koje su stavili u lavore, koji su za kratko vreme bili prepuni nasamarenih insekata.
Srećna je okolnost, kako ističe Željko, što se njegov 24-ogodišnji sin Nemanja, ugledao na svog strica Zoltana, te se opredelio za Poljoprivredni fakultet, a po njegovom završetku, za rad na porodičnom gazdinstvu. U kraćem neformalnom razgovoru, u objektu za selekciju i sušenje matičnjaka, Nemanja nam je rekao da mu je ostalo još nekoliko ispita, i obećao da ćemo narednom prilikom razgovarati, pred uključenom kamerom, sa inženjerom poljoprivrede, koji ima ambicioznu viziju daljeg razvoja porodičnog biznisa.
Dok su radnici vredno istovarivali sveže pokošeni matičnjak, Željko nam je objasnio tehnološki postupak slekcije, sušenja i pakovanja. Lekovito bilje se stavi u sušaru, i na temperaturi od 50 stepeni se suši od 12 do 14 sati, nakon čega se radi odvajanje lista od stabljike, pa klasifikacija po krupnoći listova, i na kraju sledi pakovanje.
Čajevi proizvedeni po evropskim standardima
Njihovi prvoklasni proizvodi, organski čajevi u rinfuzi, uglavnom se prodaju inostranim korporacijama iz Nemačke, Turske, Australije, Italije, koji, kako nam je rekao naš sagovornik, ne pitaju za cenu, ako im se ponudi maksimalan kvalitet po evropskim standardima, o čemu porodica Kurunci strogo vodi računa, jer ih na to obavezuje i sertifikat koji poseduju.
Nažalost, na domaćem tržištu još uvek ne postoji dovoljna potražnja za njihovim čajevima. Najčešće ih plasiraju po prodavnicama zdrave hrane u većim gradovima u Srbiji.
Osim matičnjaka, Kuruncijevi na 34 hektara zemljišta proizvode i kamilicu, nanu, neven, a oprobali su se i u uzgoju anisa, kima, komorača i čubrike. Voleli bi kada bi mogli da zaokruže kompletan proces – od proizvodnje, preko dorade, sušenja, odvajanja, pakovanja, ali su im za taj poslovni poduhvat neophodne skupe, savremene mašine, koje su im, trenutno nedostižne. Ali ako u godinama koje slede, ne budu imali koga da angažuju za ispomoć na njivama, mašine im neće ni biti potrebne, zabrinuto je zaključio ovaj banatski proizvođač.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Željko Kurunci, banatski proizvođač lekovitog bilja
