Čurug – najveće selo po broju stanovnika u Srbiji, od davnina je poznato po vinogradima i vrhunskim vinima. Prvi čokoti u Čurugu posađeni su još za vreme Marije Terezije, kada su i formirani čuvari južnih granica austrougarske carevine Šajkaši. To živopisno bačko selo u opštini Žabalj, nekada je bilo „ograđeno“ vinogradima i voćnjacima, a pojedini njeni meštani, poput članova Udruženja vinogradara i voćara „Boronj“ u Čurugu, trude se da ožive tu slavnu tradiciju svog sela.
Govoreći o ciljevima osnivanja svog Udruženja, koje je u tom selu aktivno već 15 godina, njen sadašnji predsednik, Dragan Tulenčić, ili, kako nam je u šali rekao „prvi među jednakima“, istakao je da ih trenutno ima 60-ak članova ali da ih je, iz godinu u godinu, sve veći broj.
Negovanje vinske tradicije
Osnovni cilj im je bila potreba za negovanjem vinske tradicije ali su se vremenom iskristalisale i druge ideje, poput organizovanja raznih manifestacija u čast grožđa i vina ali i brojne edukativne radionice.
Tulenčić dodaje da ih je u Udruženju ujedinila i želja da se, kroz promovisanje grožđa i vina, povrati kult ispijanja tog nekada aristokratskog napitka, „dara Bogova“. Smatra da bi njihovoj misiji intenzivnije trebali da se priključuju i vrsniji poznavaoci vina, poput somelijera i da na vinskim manifestacijama posetioce privuku na konzumiranje, pre svega, domaćih vina, proizvedenih od autohtonih sorti grožđa.
Članovi njihovog Udruženja podjednako uzgajaju i bele i crvene sorte grožđa. Trudili su se da sačuvaju sorte koje su još njihovi preci sa velikom ljubavlju uzgajali poput italijanskog i rajnskog rizlinga, kaberne sovinjona, merloa i vranca. Tulenčić napominje da za potrebe vinarije koju Udruženje poseduje sami članovi ne mogu da proizvedu dovoljno količina grožđa te stoga imaju organizovan i otkup od poznatih vinogradara u regionu.
Teško do radne snage
Ova godina je, dodaje on, izuzetno naklonjena vinogradarima pa samim tim i vinarima. Uprkos čestim padavinama, sunce je ogrejalo čuruške vinograde i nadaju se bogatoj berbi do kraja septembra. Nada se da će uspeti da angažuju dovoljan broj radnika kada bude počela sezona berbe s obzirom na to da im je to poslednjih godina sve teže polazilo za rukom.
Sa nedostatkom radne snage susreće se u svom vinogradu i Ranko Milinov, koji je inače sekretar Udruženja. Kako nam je rekao u šali, ukus vina poznat mu je još iz detinjstva. Uz dedu se zaljubio u vina te je zbog njega i nastavio vinogradarsku tradiciju ali i proizvodnju šljiva i krušaka, pre svega zbog, kako opet šaljivo dodaje, dobre rakije.
Pitali smo ga ima li dobrog i manje dobrog vina i kako prepoznati razliku? – nazdravljajući uz čašu rujnog vina, sa osmehom je rekao da su najbolja ona vina koja vam cele noći održavaju dobro raspoloženje ali i ona od kojih vas narednog jutra ne boli glava.
Druženja, degustacije, vinsko-turističke manifestacije
U njihovom Udruženju se, kaže Ranko, osim zbog tehničkih i organizacionih stvari, članovi često okupljaju i zbog druženja. Ali i zbog degustacije vina koje im vrsni, mladi enolozi prave od samog osnivanja. Raduje ga činjenica da se mlađi Čuružani sve više okreću poljoprivredi. Ranko kaže da je ohrabrujuća i činjenica da su mladi spoznali da ne mora samo grožđe da bude osnovna sirovina za pravljenje vina. Bilo je, kaže, uspešnih pokušaja da se proizvedu i vina od kupina, višanja i slično.
Kao kruna uspešne vinogradarske godine i dobrog roda grožđa jesu brojne vinsko-turističke manifestacije, kaže predsednik Udruženja vinogradara, vinara i voćara „Boronj“ u Čurugu, Dragan Tulenčić. Jedna od najposećenijih manifestacija koje već nekoliko godina uspešno organizuju jeste „Noć mladog vina“, koja se dešava krajem novembra u tom selu.
Da su se Čuružani sa svojim proizvodima upisali na vinsku mapu dokazuju i razni pehari i medalje, koje krase prostoriju njihovog Udruženja, u srcu Čuruga, a jedan od prioritetnih zadataka u narednom periodu biće im, kako na kraju dodaje naš sagovornik, animiranje što većeg broja mladih proizvođača, kako bi se Čurug i ubuduće prepoznavao po kvalitetnim vinima ali i pozitivnim meštanima.
Opširnije pogledati u prilogu.
