Jedan kelj pupčar može da donese do 100 glavica (pupova) ili oko 3 kg prinosa. Glavice su izuzetno hranljive i prijatnog ukusa, a mogu se koristiti za pravljenje glavnog jela, hranljivog priloga ili zimnice. Pored glavica i listovi su jestivi i odlični za zavijanje sarmi. Ovo je dovoljno razloga da ga uvrstite u svoj plan sadnje, a mi vam donosimo osnovne smernice kako se gaji kelj pupčar.
Kelj pupčar spada u kupusnjače i dvogodišnja je biljka. Optimalna temperatura za razvoj je 15-18 stepeni Celzijusovih. U prvoj godini razvija stablo visine oko 50-70 cm, sa listovima na dugim drškama. U pazuhu listova obrazuju se glavice veličine 5 cm. Jedna biljka može da donese 30-100 glavica. Kako biljka stari, listovi će krenuti da se suše i otpadaju, ali će mladi nastaviti da hrane biljku. U drugoj godini krenuće da rastu cvetonosna stabla koja donose seme.
Kako prokelj utiče na zdravlje
1. Prokelj sadrži visok nivo nutrijenata. Ima malo kalorija, ali dosta vlakana, vitamina i minerala.
2. Posebno je bogat vitaminom K, koji je neophodan za zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju. Takođe, sadrži dosta vitamina C koji pomaže u apsorpciji gvožđa, uključen je proizvodnju kolagena, rast i popravku tkiva, imunološku funkciju…
3. Kelj pupčar ima visok sadržaj vlakana, što pomaže u održavanju zdravlja creva.
4. Bogat je antioksidansima koji sprečavaju oštećenje ćelija.
5. Može da pomogne u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i smanji rizik od pojave dijabetesa.
6. Dobar je izvor ALA omega-3 masnih kiselina, koje igraju ulogu u održavanju zdravlja mozga, srca, imuno sistema…
7. Prokelj sadrži dosta antioksidanata i jedinjenja koji mogu da pomognu u smanjenju upala u organizmu.
Kelj pupčar – Uzgoj i nega
Kelj pupčar je otporan na hladnoću (može da izdrži temperaturu do -10 °C), a ima umerene potrebe za toplotom. Najbolje glavice se formiraju s jeseni, kada su dani vedri, a noći prohladne i sa slabim mrazem. Ako je toplo vreme, glavice budu slabo zavijene i lošeg kvaliteta. Što se tiče đubrenja treba biti oprezan, jer ako se puno pođubri stajnjakom ili azotnim đubrivom glavice će da budu meke i slabo zavijene.
Kelj pupčar zaheva oko 100kg/ha azota, 80 kg/ha fosfora, 120 kg/ha kalijuma i oko 30 t/ha stajnjaka. Odlično uspeva posle krastavca, krompira, mahunarki… Može da se gaji pre bilo kog povrća, jer ostavlja dosta organske mase, a zemljište će imati malo korova.
U oktobru, početak novembra (zavisno od vremena) potrebno je pripremiti tlo. Osnovna obrada se vrši na dubini od 25 cm. Do sadnje je potrebno da se unese pola količine azotnog đubriva i cela količina fosfornih i kalijumovih đubriva.
Za jesenju potrošnju seje se u drugoj polovini aprila, a rasađuje na stalno mesto krajem juna ili početkom jula. Za zimsku i ranu prolećnu potrošnju seje se i rasađuje dvadesetak dana kasnije.
Rasad je spreman za rasađivanje kada sadnica ima 4-5 listova. Sadi se na rastojanju od 50 cm između biljaka u redu,a između redova 60-100 cm. Nakon sadnje potrebno je zalivanje. Tri do pet dana nakon sadnje treba da se uradi međuredno okopavanje na dubini od 5-10 cm.
Prihranjivanje se vrši u fazi intezivnog porasta rozete, jednom, i tada se primenjuje druga polovina azotnog đubriva. To je otprilike 20-25 dana nakon rasađivanja.
Navodnjavanje je neophodno, jer kelj pupčar razvija veliki nadzemni deo, dok mu je koren manje razvijen. Svaki put nakon navodnjavanja, posle dva-tri dana treba uraditi okopavanje. Treba voditi računa da zalivanje bude ravnomerno kako ne bi došlo do pucanja glavica.
Treba obratiti pažnju na štetne insekte. Kupusna muva, posebno kasnije generacije, mogu da prouzrokuju značajne štete. Takođe, puževi mogu da budu problem.
Berba
Berba prokelja počinje za oko 4 meseca posle rasađivanja. Posle prvih mrazeva plod, koji je gorak, postaje slatkast. Ako se gaji u bašti, može da se bere sukcesivno, a glavice se beru od osnove ka vrhu, tako što se prvo otkine list ispod glavice, a zatim i sama glavica. Na ovaj način se podstiče rast novih glavica. Pošto biljka dobro podnosi hladnoću berba može da se prilagodi potrebama potrošnje ili prodaje.
Kada su niske temperature, biljka će sama da zaštiti glavice tako što će spustiti listove. Ispucale glavice ne treba koristiti, jer su gorke. Može da se bere i pod snegom.
Kako se priprema prokelj
Najbolji način pripreme je da se peče u rerni. Prelije se sa malo ulja, posoli, pobiberi i na 200 stepeni se peče dok ne porumeni (15-20 minuta). Prokelj može i da se proprži u tiganju 5-10 minuta.
Može da se skuva veoma brzo. Kad voda proključa stavi se na 5-10 minuta. Gotov je kada može viljuška da se zabode. Zatim se procedi, doda malo maslaca i začina.
Prokelj se odlično slaže sa slaninom, belim lukom, maslacem, sirom, pečurkama, ruzmarinom, timijanom, peršunom, senfom, lešnicima, vinskim sirćetom…
