Čičoka je višegodišnja biljka koja je sposobna da podnese jednu od glavnih karakteristika klimatskih promena – visoke letnje temperature i duže sušne periode. Donosi izvanredne prinose uz jednostavnu agrotehniku i jeftinu proizvodnju, te je treba uzeti u obzir kao krmno bilje.
U intenzivnoj stočarskoj proizvodnji prisutna je stalna potreba za uvođenjem u primenu novih krmnih biljaka. Razlog tome je porast potreba za hranivima koja mogu doprineti zadovoljenju potreba životinja, povećanju efikasnosti korišćenja proizvodnih potencijala, reproduktivnih sposobnosti i očuvanju zdravlja. Jedan od razloga za to su klimatske promene koje se manifestuju u vidu visokih letnjih temperatura i dužih sušnih perioda. Zbog toga i upoznavanje biljaka koje podnose takve uslove postaje značajnije. Jedna od njih je čičoka – Helianthus tuberosus L. čija je postojbina Južna Amerika i preneta je u Evropu u 17. veku.
Izgled čičoke
U narodu je poznata i kao divlji krompir, gomoljasti suncokret, jerusalemska artičoka, nahod, morski krompir, morska repa i ona predstavlja višegodišnju biljku sa dobro razvijenim korenom u obliku vretenastih krtola koji prodire duboko u zemlju. List i cvet podsećaju na suncokret, cvetovi su sitniji, cveta početkom jeseni. U zelenom stanju, po sastavu je slična zelenoj masi biljke kukuruza. Biljka je izrazito zeljasta, a sa dolaskom jeseni povećava se sadržaj celuloze i odrvenjava. Stablo, grane i lišće obrasli su grubim dlačicama. Dostiže visinu 1,5-3,5 m.
Krtole se koriste u industriji alkohola, visokooktanskog benzina, farmaceutskoj industriji i u ishrani ljudi, a u novije vreme sve više i u ishrani životinja. Slične su krtolama krompira, dužine oko 10 cm i širine 5-7 cm, bele do ljubičasto crvene boje sa masom od 10 do 100 g.
Kako se sadi čičoka, početna ulaganja i prinosi
Sadi se u jesen u kućice na dubini 4 do 5 cm. Optimalan sklop biljaka je 50 000 po ha sa međurednim razmakom od 70 cm i razmakom biljaka od biljke u redu od 30 cm. Dobro podnosi sušu.
Prinos zelene mase nadzemnog dela biljke dostiže 40-50 t/ha, a krtole 35-40 t/ha. Postoje podaci da u optimalnim pedološkim i klimatskim uslovima prinos nadzemnog dela zelene mase biljke čičoka dostiže i do 200 t/ha (Adamović i sar., 2014).
U slučaju gajenja čičoke, početna ulaganja su nešto veća jer je cena semena 1,20 evra/kg. Na sreću, to je višegodišnja biljka i za ponovno cvetanje nije joj potrebno dosejavanje narednih 10-20 godina. Na jednom hektaru potrebno je posejati 1.200 kilograma semena.
Čičoka i zdravstvene koristi za životinje
Nadzemni deo čičoke poseduje 27% suve materije, 67% ukupnih svarljivih hranljivih materija (engl. TDN), 5% sirovih proteina i 18% sirovih vlakana. Čičoka je bogata vitaminima A, C i E, koji zajedno sa flavonoidima kao što je karoten blokiraju slobodne radikale i na taj način u organizmu ostvaruju antinflamatorno dejstvo. Bogata je kalijumom, gvožđem, folnom kiselinom, kao i esencijalnim aminokiselinama. Sadrži inulin – probiotik koji pospešuje razvoj korisnih bakterija u crevima.
Siliranje dva puta godišnje
Naučna istraživanja pokazuju da je sadržaj neto energije u svežoj biljci čičoke iznosi 0,139 skrobnih jedinica po kilogramu (SJ/kg) i da je ta vrednost približna količini energije u zelenoj biljci kukuruza. Upravo iz ovog razloga, s obzirom da zelena masa čičoke spada u biljke koje se uspešno mogu silirati, tehnolozi i stočari počeli su da konzervišu nadzemni deo biljke i da je koriste u ishrani preživara. Nadzemni deo bez krtole može da se silira i do dva puta godišnje, dok je podzemni krtolasti deo veoma cenjena namirnica u ishrani ljudi (Muir i sar., 2014).
Rezultati siliranja ukazuju da je čičoka u odnosu na kukuruz bolje podnosi nedostatak padavina i visoke temperature što ostvaruje uticaj na prinos njene zelene mase po hektaru. U avgustu i septembru otpočinje podgorevanje lista i dostiže visinu jedne trećine stabla (cca 100 cm iznad zemljišta), što se neminovno odražava na promenu odnosa lista i stabla, hemijski sastav i prinos mase.
Kad je najbolji period za iskorišćenje
Prinos suve materije, proteina i energije, kao i prinos zelene mase,najveći je polovinom avgusta. Zbog pada prinosa zelene mase tokom septembra i oktobra dolazi do pada prinosa suve materije, proteina i energije. To ukazuje da je čičoka u avgustu mesecu u optimalnoj fazi razvoja i da je to vreme kada je treba iskoristiti bilo u zelenom stanju ili za potrebe pripreme senaže, silaže ili sena.
Sadržaj lako rastvorljivih formi šećera u suvoj materiji zelene mase u vreme siliranja iznosi 9,18 %. To ukazuje da zelena masa ima dovoljno šećera (6-10 % u suvoj materiji ) i da je ispunjen uslov (šećerni minimum) za uspešnu fermentacijui produkciju mlečne kiseline. Vrednost pH silaže čičoke iznosi 4,06. Sadržaj mlečne kiseline iznosi 51,07%, ukupne sirćetne kiseline 42,99%, dok prisustvo buterne kiseline nije utvrđeno.
Konzumiranje silaže čičoke kod podmladka goveda, junadi u tovu i zasušenih krava preporučljivo je u količini od 3 kg/grlu u obrocima na bazi silaže biljke kukuruza, sena lucerke i koncentrata.
Prednosti i mane čičoke
Čičoka daje izvanredne prinose uz jednostavnu agrotehniku. Pored toga, karakteriše je otpornost na različite vremenske uslove i bolesti. Proizvodnja je jako jeftina kada se uzme u obzir da se sadni materijal kupuje samo jednom, a eksploatiše narednih 10-20 godina. Pored svih navedenih prednosti koje ova biljka pruža treba dodati i to da ona bolje uspeva na lošijim zemljištima i da se preporučuje ratarima koji ne mogu da ostvare dobre prinose zbog boniteta zemljišta.
Ipak, silaža čičoke je lošijeg kvaliteta od kukuruzne silaže sa aspekta ishrane i iskoristivosti hraniva. Takođe, treba napomenuti i to da se godinama posle sadnje povećava njena gustina, a smanjuje visina tj. deo koji je namenjen za siliranje. Prilikom odluke i početka sadnje treba imati u vidu sve ove činjenice i eventulno gajiti čičoku kao alterantivnu biljnu vrstu.
Sagovornik: DVM Dejan Perić, asistent Katedra za ishranu i botaniku, Fakultet veterinarske medicine u Beogradu
Literatura:
- Adamović M, Milivojčević D, Živanović Č, Šorić P, Vukosavljević Z, 2014,Kvalitet i mogućnost korišćenja silaže čičoke u ishrani goveda, “XIX Savetovanje o biotehnologiji” Zbornik radova, Vol. 19.(21), 359-363.
- Muir SK,Ward GN, Jacobs JL, 2014, Milk production and composition of mid-lactation cows consuming perennial ryegrass- and chicory-based diets, J. Dairy Sci, 97, 1005–1015.
