Prvi deo članka o ishrani i metaboličkim oboljenjima možete pročitati OVDE, a sada nastavljamo sa drugim delom.
Zahtevi za hranljivim materijama
Poznata je činjenica da se potrebe ploda i plodove vode u energiji, proteinima i mineralnim materijama značajno povećavaju sa napredovanjem trudnoće, pa pri kraju tog perioda fetus ima dnevne potrebe od 0,82 Mcal energije, 117 g proteina, 10,3 g kalcijuma, 5,4 g fosfora i 0,2 g magnezijuma.
Međutim, metabolički zahtevi nametnuti stvaranjem kolostruma znatno premašuju navedene nutritivne potrebe ploda. Proizvodnja samo 10 kg kolostruma na dan teljenja zahteva 11 Mcal energije, 140 g proteina, 23 g kalcijuma, 9 g fosfora i 1g magnezijuma koji se moraju obezbediti ili iz hrane ili iz telesnih rezervi.
Štaviše, kod krava kod kojih je prosečna proizvodnja mleka 29.4 L/dan sa 3.3% mlečne masti utroši se oko 18.6 Mcal (78 MJ NEL, Neto Energije Laktacije), a kod onih sa većom proizvodnjom mleka i preko 25 Mcal i energetski deficit tokom prvih nekoliko nedelja laktacije dostiže 6.7 Mcal.
Opisani visoki zahtevi u hranljivim materijama koji nastaju sa uspostavljanjem aktivnosti mlečne žlezde ne mogu se uvek zadovoljiti što rezultira pojavom metaboličkih oboljenja kao što su ketoza i/ili masna jetra.
Ketoza ili masna jetra
Tokom rane laktacije količina energije potrebna za održavanje života i proizvodnju mleka prevazilazi količinu energije koju krava može da obezbedi hranom. U metabolizmu visoko-mlečnih krava,u tom period, dominantni su homeoretski procesi, sa veoma izraženom mobilizacijom telesnih rezervi masti. Nivo glukoze u krvi se značajno smanjuje, jer se povećava njena potrošnja za sintezu laktoze koja se izlučuje putem mleka.
Sa druge strane, količina masnih kiselina koje se mogu potpuno oksidisati preko ciklusa limunske kiseline u jetri je ograničena. Usled toga višak neoksidisanih triglicerida akumulira se u hepatocitima i nastaje masna infiltracija jetre različitog stepena.
Acetil-koenzim A dobijen katabolizmom masnih kiselina koji se nije uključio u ciklus limunske kiseline konvertuje se u aceton, acetoacetat i beta-hidroksibutirat (ketonska tela). Ketonska tela su izvor energije koje telo koristi isto kao glukozu i nastaju kao nusprodukti korišćenja masnih kiselina za proizvodnju energije u jetri i bubregu.
Pojava ketonskih tela u krvi, mleku i urinu je svakako potvrda dijagnoze ketoze koja se klinički ispoljava uglavnom od 10. dana do 3 nedelje posle teljenja. Od potencijalnog značaja je i porast koncentracije estrogena u vreme teljenja koji može imati negativni uticaj na energetski balans kod krava pojačavajući deponovanje triglicerida u jetri.
Unos suve materije
Novija istraživanja ukazuju na važnost adekvatnog unosa hrane u vreme teljenja. Uobičajeno je da se kod krava unos suve materije smanjuje za 30%, drugog dana pred teljenje i da se ne povećava do 2 dana posle teljenja.
Proučavajući ishranu i čitav sistem odgajivanja rekordnih grla može se doći do zaključka šta treba raditi da bi se dobilo više mleka i od ostalih krava. U tom smislu jasne su dve stvari:
1. ishrana se ne može posmatrati kao poseban činilac već kao deo celokupnog menadžmenta na farmi,
2. da bi se ostvarila visoka proizvodnja neophodno je veliko konzumiranje SM. Da bi se ostvario visok obim konzumiranja SM potreban za visoku proizvodnju mleka potrebno je raspolagati sa kabastom hranom izvanrednog kvaliteta.
Ukoliko se ne raspolaže sa dovoljno kvalitetnom kabastom hranom, što je pre svega zadatak samog odgajivača – farmera, od male koristi će biti najsavremeniji normativi i visok genetski potencijal za proizvodnju mleka koji je rezultat dugogodišnjeg truda u oplemenjivanju goveda.
Autori:Prof. dr Dragan Šefer i DVM Dejan Perić, Katedra za ishranu i botanikum, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje autora i našeg portala kao linkovanog izvora.
