Očuvanje domaćih starih sorti: Saradnja Banke semena i poljoprivrednika

0
249
seme
Foto: Pixabay

U prethodnom veku izgubljeno je gotovo 75 odsto starih domaćih sorti voća, povrća i žitarica. Sa željom da sačuva autohtone sorte od nestajanja, agronom Lazar Mitrović osnovao je Banku semena u Kragujevcu preko koje okuplja poljoprivrednike da sade, umnožavaju i razmenjuju semena starih sorti.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Obilazeći sela u Šumadiji, Lazar je do sada sakupio semena oko 50 vrsta domaćih starih sorti voća, povrća i žitarica. Na ideju o osnivanju Banke semena za autohtone vrste je došao tokom studiranja, a ostvario ju je ove godine uz pomoć organizacije Orka kroz program “Tvoje mesto u Srbiji’’.

Prema njegovim rečima, zajedničkom saradnjom već nekoliko meseci okupljaju poljoprivrednike oko ideje da sade, umnožavaju i razmenjuju semena starih sorti.

Sultan 1120x180

“Naše autohtone sorte kako i kod nas tako i u svetu su veoma ugrožene. U prethodnom veku izgubljeno je skoro 75 odsto starih sorti. Taj negativan trend nastavljen je i danas i na godišnjem nivou gubi se 1 odsto do 2 odsto sorti. Situacija se malo poboljšala, sve više ljudi se osvešćuje i okreće se ka starim sortama pri kupovini znajući koliko su one zdravije i znatno otpornije na bolesti i štetočine, pa se i manje prskaju”, kaže Lazar Mitrović, agronom i osnivač Banke semena Kragujevac.

PROČITAJTE I...  Prijavite se za podsticaje za očuvanje životinjskih genetičkih resursa

Kako dalje navodi, od voća je najviše nailazio na jabuke kolačare, budimke i kožare. Nabavio je i određene količine kukuruza osmaka koji je pre tridesetak godina potisnut hibridima. To će proslediti dalje poljoprivrednicima koji će mu zauzvrat poslati nešto od svog semena ili to seme koje im je ostalo. Od povrća ističe pasulj sumporaš koji se u poslednje vreme slabo gaji.

LG 1120x185px

Pored Kragujevca, još jedna banka semena se nalazi u selu Paštrić nadomak Mionice, a očekuje se osnivanje na Zlatiboru, u Kosjeriću i Pirotu. Sve ove Banke semena u budućnosti će sarađivati kako bi od zaborava sačuvali autohtone sorte za buduće generacije.

Izvor: RTV

Neoram 1120x1080
Prethodni tekstOvo će vas potpuno iznenaditi: Najbolje organsko đubrivo nije kravlji stajnjak, a ni kokošiji
Sledeći tekstŠta je važno znati pre sadnje oraha

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime