Stevija (Stevia rebaudiana) je biljka sa listovima slatkog ukusa, koji ne sadrže kalorije i pogodni su za upotrebu kao zaslađivač kod osoba obolelih od dijabetesa. U južnoj Americi se od davnina koriste u ishrani, za pravljenje pića i raznih poslastica.
Stavija je višegodišnji zeljasti grm koji može da živi 4-5 godina. Sveži listovi imaju ugodan i sladak ukus zbog glikozida, od koji je najznačajniji steviozid. Njegov ekstrakt je čak 200-300 puta slađi od šećera, a kada je lišće osušeno stevija je 30-40 puta slađa od šećera. Listovi su dužine oko 5 cm, a širine oko 2 cm.
Lekovitost i primena stevije
Stevija nema kalorija, odnosno glikemijski indeks je nula. Odlična je za dijabetičare, jer redovno uziimanje stevije stimuliše rad gušterače i stvara se više insulina. Zatim, stevija smanjuje visok krvni pritisak i pospešuje prokrvljenost. Takođe, neutrališe toksine i pospešuje njihovo izlučivnje iz organizma. Ovo su samo neke koristi redovne upotrebe stevije, a ima ih mnogo.
Ona ima širok spektar primene i može da se koristi u konzerviranju povrća i voća umesto šećera, u umacima, salatama, u proizvodnji sladoleda, keksa i kolača, za zaslađivanje čajeva, kafa, itd.
Setva ili sadnja
Seme stevije je sitno i ima malu klijavost. Zbog toga se najčešće razmnožava reznicama koje se lako oživljavaju u pesku ili tresetu. Sadnice se mogu kupiti u rasadnicima. Traži dosta sunca i redovno zalivanje. Listovi se mogu brati nekoliko puta u toku godine, a može da se proizvodi tokom cele godine.
Uslovi za uzgoj i nega
Stevija obožava sunce i više temperature, jer je reč o suptropskoj biljci. U godinama kada imamo dugo i toplo proleće i iste takve jeseni stevija će naprosto da buja i daje velike količine lišća.
Za uzgoj u saksiji koristi se kvalitetan humus, odnosno kompost. Ukoliko se gaji u vrtu, može da raste u visinu do 1 metar. Rasađivanjem mladih biljaka u maju, nakon prestanka mrazeva, bićemo sigurni da hladnoća i mraz neće uticati na mlade biljke.
Na jesen pre sadnje je potrebno da se zemlja obradi dubokim oranjem (30-40 cm) i pođubriti organskim đubrivom, a zatim zemlju treba usitnini na proleće. Kako bi se sprečio kontakt listova sa zemljom postavlja se folija ili se radi malčiranje. Takođe, neophodan je sistem za navodnjavanje, jer stevija traži dosta vode.
Najbolje raste na peskovito-ilovastim zemljištima, mada je tolerantna prema drugim tipovima zemljišta. Važno je da tlo bude ocedito, kako ne bi koren trulio od vode koja se zadržava. Ne raste dobro na zaslanjenom zemljištu, a podnosi kiselost tla 4,5-7,5.
Na većim površinama obično se sadi na razmaku između redova 80-100 cm i 20 cm između biljaka, čime se postiže sklop od oko 5 biljaka/m2, odnosno 50.000 biljaka/ha. Ako je manja površina onda može da se sadi na razmaku između redova oko 40 cm.
Folijarno đubrivo se primenjuje od druge do četvrte godine, a koristi se NPK 06:24:24 ili organsko đubrivo u količini od 100 kg/ha.
Temperatura pogodna za uzgoj stevije se kreće od 15 do 30 stepeni Celzijusovih. Na temperaturama ispod 5 zaustavlja svoj rast, a temperature ispod nule će je oštetiti. Zato se radi malčiranje kako bi se zaštitio od izmravanja njen relativno plitki koren. Ukoliko se gaji u saksiji, zimi se mora uneti u zatvoren prostor,.
Tokom jedne sezone mogu da se obave 2-3 branja listova. Berba obično počinje četiri meseca nakon sadnje. Do oktobra ili u oktobru treba joj obrati svo lišće i ostaviti ga da se prosuši na suncu. Jedna biljka obično donese oko 100g svežeg lista (30g suvog lista).
Izvori: Masterclass, Živi selo Doc.dr.sc. Bruno Novak
