Jesenji BELI LUK: Oktobar je pravi mesec za sadnju

0
3211
beli luk
Foto: Pixabay

Tokom godine, postoje dva termina za sadnju belog luka koja su povrtarima na raspolaganju – rano proleće i jesen. Iako je odabir prolećnog termina za sadnju sasvim opravdan, sadnja u jesen ipak pokazuje određene prednosti koje ne treba zanemariti. Zato donosimo kompletan vodič za sadnju jesenjeg belog luka u bašti.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Kao jedna od najstarijih kultivisanih kultura, beli luk se uzgaja već 4.000 godina. Vodi poreklo iz Centralne Azije, a od davnina je poznat po svojim lekovitim moćima.

Beli luk kao lek

Tokom duge istorije, ova biljka upotrebljavana je podjednako kao hrana i kao lek. Za zdravstvene benefite od konzumiranja belog luka odavno se zna, a među najvažnije ubrajaju se – svojstvo da sprečava zgrušavanje krvi, snižava nivo holesterola, ima antivirusno i antimikrobno dejstvo, uz to je i antioksidans kao i moćno sredstvo za prevenciju kancera. Kao izvor brojnih minerala, vitamina, vlakana i amino kiselina, a uz to i neizbežan začin u pripemi brojnih jela, beli luk se izdvaja kao kultura koju bi ponajpre trebalo gajiti i uvek imati pri ruci.

Sultan 1120x180

Naravno, sve ovo važi, ukoliko se beli luk gaji po principima ekološkog uzgoja, bez prskanja hemijskim preparatima, već zaštitom na prirodan način.

Sadnja belog luka u jesen

Budući  da beli luk spada u vrlo otporne kulture koje uspešno prezimljavaju, sadnjom u jesen postiže se duža vegetacija koja rezultira većim glavicama belog luka a time i boljim prinosom.

LG 1120x185px

Kako je termin za sadnju jesenjeg belog luka vremenski raspon od sredine oktobra pa sve do početka novembra a termin za berbu od kraja juna do kraja jula, biljka posađena tokom jeseni u zemlji provede između 8 i 9 meseci.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja belog luka u Kruščiću: Naučite iz iskustva drugih

Sa druge strane, beli luk posađen u proleće, od kraja februara do kraja marta ima kraću vegetaciju od najviše 6 meseci, što po definiciji donosi i manji prinos. Razume se da, pored dužine vegetacije, postoje i drugi faktori koji bitno utiču na prinos, a to su prvenstveno vremenske prilike, bolesti, štetočine, kvalitet sadnog materijala i td.

Neoram 1120x1080

Nakon opredeljivanja za termin sadnje, uzgajivač bi trebalo da izvrši pripremu zemljišta koja bi podrazumevala obilno đubrenje stajnjakom ili kompostom, budući da beli luk zahteva izrazito plodno tlo za sadnju, a potom i zaoravanje na dubini od oko 30 cm. Po ravnanju i usitnjavanju površinskog sloja zemljišta pristupa se sadnji.

Za potrebe sadnje belog luka prethodno se izdvoje najveći čenovi, koji su zdravi i čvrsti i koji su pre sadnje dezinfikovani u čaju od kamilice, kako bi se predupredila gljivična oboljenja kojima je beli luk sklon.

Timac AGRO Tečna đubriva

Čenovi se sade vrhom na gore, na dubini od 3-5 cm pri čemu bi kod jesenje sadnje dubina uvek trebalo da bude veća nego kod prolećne, sa razmakom 10-12 cm između čenova u redu, a međuredno 30-40 cm.

Nakon sadnje, redove bi trebalo zastrti slojem slame ili sena kako bi se obezbedilo zadržavanje vlage u zemljištu i sprečilo nicanje korova koji predstavlja smetnju za pravilan razvoj belog luka.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Ukoliko, ipak, želite da posadite beli luk u proleće, obavezno pročitajte Tajne uzgoja vrhunskog prolećnog belog luka.

Đubrenje (prihrana) belog luka

Beli luk je veliki potrošač hranljivih materija iz zemljišta te je za uspešan uzgoj potrebno obezbediti plodno tlo koje je prethodno dobro pođubreno.

Ranije se verovalo da beli luk ne treba đubriti organskim đubrivima, jer ona utiču na formiranje krupnih, ali sočnih glavica, te se luk češće kvari i kraće čuva. Prema navodima dpl.ing.Nebojše Božovića najnovija istraživanja su pokazala suprotno, a to je da primena zgorelog stajnjaka povoljno utiče na kvalitet luka.

PROČITAJTE I...  Rastvor od belog luka: Savršena prirodna zaštita za povrće

Idealno mesto za sadnju bio bi nekadašnji ispust za živinu ili tor za stoku budući da je ovo zemljište obilno snabdevano stajnjakom te sadrži dosta humusa. Ukoliko tako nešto nije moguće i sadnja se obavlja u bašti ili njivi koja je u eksploataciji, đubrenje bi trebalo zemljištu da obezbedi okvirno 80-100 kg azota, 60-80 kg fosfora i 40-80 kg kalijuma po hektaru i to najkasnije do početka leta za jesenju sadnju.

Prihrana se vrši azotnim đubrivom u rano proleće (čim vremenski uslovi dozvole), u vreme intenzivnog rasta listova i formiranja čenova, a odličan izbor predstavlja prihrana peletiranim kokošijim stajnjakom u rano proleće, budući da je ovo đubrivo najbolji izvor azota. U ovu svrhu može se koristiti i kopriva. Pri aplikaciji azotnog đubriva trebalo bi se držati preporučenih količina i nikako ih ne premašivati budući da prevelika koncentracija azota u zemljištu, rezultira preteranim razvojem lisne mase nauštrb razvoja podzemnog dela biljke, odnosno lukovice. Nakon azotnog đubriva, belom luku je potreban kalijum. Kada se prolećne temperature stabilizuju, kreće borba sa štetočinama i bolestima.

Beli luk – nega i zaštita

Kako je kod belog luka uobičajena ručna sadnja, s obzirom na to da se tako postiže preciznost u postavljanju čenova u zemlju koju nije moguće postići mašinskim putem u istom obimu, isto važi i za negu belog luka, koja podrazumeva međurednu obradu, plevljenje, zalivanje i zaštitu od štetočina.

PROČITAJTE I...  Voganjsko povrtarstvo tri decenije staro 

Okopavanje, odnosno međuredna obrada obavlja se u proleće, kako bi se pospešio vodno-vazdušni režim zemljišta, uz plevljenje odnosno uklanjanje korova. Zalivanje jesenjem belom luku najčešće nije neophodno u kritičnom periodu nicanja koji pada dve nedelje nakon sadnje budući da je jesen sezona kiša ali se potreba za zalivanjem javlja u proleće, ukoliko izostane potrebna količina padavina, i to u fazi intenzivnog razvoja lisne mase kao i u fazi formiranja čenova.

Zaštita od štetočina uglavnom se svodi na suzbijanje lukove muve, kao najopasnije od njih, a efikasno sredstvo u borbi protiv nje jeste pepeo koji bi trebalo posipati na svake 3-4 nedelje duž redova belog luka.

Vađenje i čuvanje

Iskusni povrtari i uzgajivači belog luka savetuju da je pravo vreme da se luk vadi onda kada požute listovi na otprilike 2/3 biljaka u zasadu te da se nikako ne čeka faza u kojoj je došlo do sušenja listova kod svih posađenih biljaka.

Beli luk se najbolje i uz najmanje oštećenja vadi ručno, uz pomoć motike, a nakon vađenja ostavlja se u bašti, i do nekoliko dana da se prosuši. Potom se odlaže na suvo i promajno mesto a optimalna temperatura za čuvanje je oko 0 stepeni.

Način čuvanja pletenjem listova i pravljenjem venaca belog luka koji se okače da vise nije rukovođen samo  dekorativnim pobudama već svoje opravdanje ima u tome što se ostavljanjem stabljike i listova umesto njihovog odsecanja nastavlja period u kojem glavica uzima hranljive materije iz listova te se samim tim i period skladištenja i upotrebe belog luka produžava.

 

Preuzimanje teksta nije dozvoljeno bez navođenja našeg portala kao linkovanog izvora.

Prethodni tekstU susret jesenjoj setvi: Deklarisano seme garantuje bolji rod
Sledeći tekstProizvodnja grožđa i vina u Rivici: Dolazi vreme malih vinara

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime