Najlepši delovi ispred kuća uglavnom su ukrasnog karaktera, rezervisani za travnjake, leje sa cvećem, žbunje i grmlje. Međutim, isto tako oni mogu da budu dom zanosnog mirisa ruža, pergole, mešavini cvetne, povrtne i voćne bašte.
Svako ko ima bio baštu zna koliko lepote i radosti ona donosi. Za razliku od klasičnog načina uzgoja povrća, u bio bašti, pored povrća, veliku ulogu imaju cveće, lekovite i začinske biljke i razne voćne vrste. Njihovom kombinacijom se stvara stanište biljaka izuzetne lepote i velike koristi.
Bio bašta može da bude naš kontakt sa prirodom, hobi, mogućnost da imamo zdravstveno-bezbednu hranu, da nam smanji troškove, da spoji porodicu u zajedničkim aktivnostima i napravi od nas plemenite čuvare retkih i autohtonih vrsta biljaka.
Pozicija
Mesto za bio baštu treba da bude udaljeno bar 50 metara od prometne ulice i štetnih gasova iz automobila. Ukoliko to nije moguće, može da se zaštiti živom ogradom. Takođe, preporuka je da bude zaštićeno od jakih vetrova, jer oni svojim duvanjem snižavaju temperaturu zemljišta i ubrzavaju isušivanje zemlje. To se, opet, može postići živom ogradom ili nekim drugim zaštitnim zidom.
Ukoliko se odlučite da oformite bio baštu na neobrađenom zemljištu, u jesen bi trebalo da se prekrije debljim kartonom kako bi prolećne biljke koje tu rastu istrunule i pođubrile zemljište. Ukoliko je zemljište sabijeno, trebalo b iga prekopati i prekriti parcelu unapred pripremljenom organskom materijom.
Planiranje leja
Zatim se pristupa planiranju leja. One su uglavnom široke 120 cm, a rastojanje između njih je 30-50 cm. Staze između leja mogu da se popločaju daskama, betonskim pločama ili jednostavno, debljim slojem piljevine. Ako se prekriva organskom materijom (piljevina ili kora drveta) bitno je da bude što deblji sloj.
U svakoj leji može da se gaji 5-6 redova povrća i drugog bilja. Koje ćete povrće gajiti zavisi od toga šta volite da konzumirate. Ipak, treba obratiti pažnju na dve stvari: plodored i kompatibilnost biljaka.
Što se tiče plodoreda izuzetno je bitan, jer imamo povrće koje iznosi dosta hraniva iz zemlje kao što su paradajz i paprika. Zatim, povrće koje srednje iscrpljuje zemlju poput luka, cvekle i šargarepe i povrće koje neznatno iscrpljuje zemlju kao što su pasulj, grašak, začinske biljke.
Pri planiranju bio bašte treba voditi računa o ovim grupama povrća i prostor podeliti na četiri dela, pa ih rotirati svake godine. Više na ovu temu možete pročitati u članku: Plodored (rotacija useva): Značaj i primeri kako se izvodi u povrtnjaku.
Takođe, prilikom planiranja rasporeda biljaka u lejama treba imati u vidu da su neke biljke prijatelji jedne drugima, a neke i nisu. O tome se možete informisati u članku Udružena sadnja: Kombinacije povrća, lekovitog, začinskog bilja i cveća.
Za kraj, pozivamo vas da ove godine podelite slike svoje bio bašte sa nama na našoj Facebook stranici (možete nam poslati poruku u inbox) i motivišete druge ljude da krenu vašim koracima.
