Mesec ima veliki uticaj na Zemlju i sav živi svet, pa tako i na biljke. Najprostiji narodni kalendar pružao je ljudima mogućnost da jednostavno obavljaju radove na polju i u baštama prateći položaj Meseca na nebu.
Lunarno baštovanstvo je ideja stara gotovo koliko i poljoprivreda, a ima podršku i u nauci, mada ne dovoljnu. Osnovna ideja lunarnog baštovanstva počiva na činjenici da ciklusi Meseca utiču na Zemlju, pa tako i na sav živi svet, uključujući i biljke.
Jedan od najznačajnijih uticaja Meseca ogleda se u pojavi plime i oseke na Zemlji. Mesec, takođe, smiruje oscilacije Zemljine lopte, pri čemu našu klimu čini stabilnijom. Mesečeve faze obezbedile su ritam za generacije ljudi koji su na osnovu toga izradili kalendare.
Posmatrano sa Zemlje, površina Meseca osvetljenog Suncem se smenjuje, stvarajući poznati ciklus od mladog do polumeseca. Ova pojava je rezultat promene položaja Meseca u odnosu na Zemlju i Sunce, a 29,5 dana je potrebno da se potpuno završi jedan lunarni ciklus.
Uticaj Meseca na biljke
U lunarnom baštovanstvu se navodi da lunarne faze kontrolišu količinu i kretanje vlage u slojevima tla, koja je na vrhuncu u vreme punog Meseca, što podstiče klijanje i rast biljaka. Testovi su pokazali da će semenke da apsorubu najviše vode baš u ovo vreme, kada ima najviše vlage pri površini tla. To dovodi do bržeg bubrenja semena, pa samim tim i do veće klijavosti. Takođe, uočen je uticaj Meseca na kretanje tečnosti u organizmima, što može imati značaja kod orezivanja ili kalemljenja biljaka, pa čak i na očuvanje plodova.
Mesec, takođe, utiče na rast biljaka kroz geotropizam – okretanje ili kretanje rasta biljaka ili gljiva kao odgovor na gravitaciju, odnosno silu Zemljine teže. Koren raste prema dole u smeru gravitacije, a stabljike u suprotnom smeru. Iako ovo shvatamo zdravo za gotovo, fantastična je sila prirode koja pomaže, na primer, lukovici lale koja je pogrešno posađena, sa šiljastim krajem nadole, da izdanci nađu svoj put ka svetlosti, iako je lukovica u zemlji, u potpunom mraku.
Lunarno baštovanstvo podrazumeva četiri faze koje traju po (oko) 7 dana. Prve dve četvrtine su tokom rasta Meseca (od mladog do punog Meseca), a druge dve četvrtine su tokom opadajućeg Meseca (od punog do mladog).
Setva, sadnja i radovi u bašti po mesečevim fazama
Mlad mesec
U prvoj četvrtini mesečeva gravitacija povlači vodu na gore i omogućava da seme biljaka bolje nabubri i klija. Zajedno sa sve jačom mesečinom stvaraju se uslovi za uravnotežen rast korena i listova. Prva četvrtina je najbolje vreme za setvu i sadnju nadzemnih jednogodišnjih biljnih kultura koje daju seme izvan ploda, kao što su zelena salata, spanać, borkoli, kupus, karfiol, žitarice…
Druga četvrtina – Mesec u fazi rasta
Ovaj period je pogodan za jak i zdrav porast listova. Usevi koji najbolje rastu u drugoj četvrtini su jednogodišnje biljke koje rađaju iznad zemlje, ali se njihovo seme formira unutar ploda, kao što su pasulj, dinja, tivka, grašak, paprika, krastavac, paradajz…
Pun mesec i treća četvrtina
Gravitaciono privlačenje je veliko, stvara se više vlage u tlu. Pun mesec je pogodan za branje začinskog i lekovitog bilja. Međutim u trećoj i četvroj četvrtini nakon punog meseca mesečeva svetlost opada, a energija se smanjuje. Ovo je povoljno vreme za sadnju lukovičastih i korenastih useva, kao što su repa i šargarepa, cvekla, kao i cveće poput lala, zumbula… Period je dobar i za presađivanje zbog aktivnog rasta korena.
Četvrta četvrtina – period odmora biljaka
U četvrtoj četvrtini dolazi do smanjenja gravitacije i mesečine i to se smatra periodom odmora biljaka, jer se voda ne kreće dovoljno kroz biljne organe. Ovo je najbolje vreme za kultivaciju, berbu, presađivanje, đubrenje i orezivanje.
Izvori: Gardening by the Moon, Permaculturenews, Nationalgerographic
