U svakom poslu, pa tako i u uzgoju povrća na ekološki način, potrebno je iskustvo da bi se ostvarili dobri rezultati. Uspeh će da zavisi od mnogo faktora koji su van naše kontrole, kao što su padavine, temperatura… Međutim, postoje greške koje se često ponavljaju, a koje možemo da izbegnemo i na taj način uštedimo vreme i povećamo šanse za obilniju berbu.
Izostanak strateškog planiranja
Sukcesivna sadnja može da bude najkorisniji savet koji vam je iko ikada dao kako biste osigurali kontinuiranu berbu. Na primer, možete da produžite ubiranje salate tako što ćete saditi kratke redove na svake dve nedelje, umesto da sadite nekoliko dugačkih redova na početku sezone koji će vas potpuno demoralisati kada dođe period plevljenja korova i okopavanja i uništiti vam zamisao uživanja u baštovanstvu, a time ugroziti i prinos.
Sa druge strane, neki usevi, poput kukuruza ili pasulja, daće bolje prinose kada se sade u duge redove ili blokove. Obe biljke se za oprašivanje oslanjaju na spoljne elemente, poput vetra ili insekata. Zato, uvek, ali uvek imajte na umu da morate da upoznate biljke kao svoj „džep“ da biste znali kako da se organizujete i ophodite prema njima.
Uzimajući u obzir kvalitet zemljišta, vremenske prilike i potrebe biljaka, neophodno je napraviti strateško planiranje kako biste došli do rezultata da uberete iz svoje eko bašte dovoljno hrane za svoje potrebe samo jednom sadnjom. Rezultat toga će biti produženi vremenski period u toku kojeg ćete moći da uživate u svom teškom radu sa svežim i, najbitnije, zdravim povrćem na svom stolu.
Manjak brige o zemljištu
Kvalitet zemljišta je ključan za zdravlje i napredak biljaka koje se oslanjaju na odgovarajuću ravnotežu. Primarni nutrijenti su azot, fosfor i kalijum koji moraju da budu dostupni biljkama. Dobro zemljište sadži i i sekundarne nutrijente i mikronutrijente, kao i korisne mikroorganizme. Gliste su uvek dobra znak. Analiza zemljišta i saradnja sa savetodavnim poljoprivrednim stručnim službama, te razmena iskustva sa drugim baštovanima mogu vam mnogo pomoći i otvoriti vam vrata da saznate da li vaše zemljište treba neke izmene i kako da postignete rezultate za to što želite da sadite. Takođe, razmislite o dodavanju zelenišnog đubriva ili komposta na kraju svake sezone, jer će se to dugoročno isplatiti.
Vlažno prolećno vreme može da bude frustrirajuće, ali se isplati čekati sa kopanjem i obradom bašte sve dok se zemlja dovoljno ne prosuši. Preterano vlažno tlo uzrokuje zbijanje koje dovodi do slabog rasta korena i do slabih biljaka.
Odlaganje održavanja bašte
Plevljenje, prihranjivanje i zalivanje biljaka treba da se obavljaju redovno. Posebno zalivanje. Međutim, ne zalivaju se sve biljke na isti način. Na primer, paradajz treba da se zaliva u nivou zemlje. Ako se zaliva lišće može da se podstakne pojava bolesti, posebno gljivica. Zato je sistem kap po kap idealan za paradajz. Povrće, poput zelene salate i šikolisnih biljaka, kao što je tikvica, tolerantniji su na zalivanje pomoću sistema prskalica.
Drugo, motika je vaš najbolji prijatelj. Korov je veliki neprijatelj primarnoj biljnoj kulturi, posebno u ranim fazama razvoja, zato što se korov mnogo brže razvija i zagušuje biljke koje želite da gajite, takmiči se sa vašim povrćem za vodu, svetlost i hranljive materije. Ako dozvolite da korov preovlada, mnoge biljke će zakržljati i smanjiti prinose. Korov, takođe, pruža zaštitu insektima štetočinama koji prenose bolesti i bukvalno jedu vašu baštu.
Treće, morate da hranite svoje biljke. Možete koristiti kompost ili odgovarajuća organska đubriva. Pazite da izbegavate preterano rano đubrenje, jer to može da podstakne razvoj lisne mase, na uštrb plodova.
Dakle, bez redovnog zalivanja, pravih nutrijenata, dovoljno sunčeve svetlosti i cirkulacije vazduha biljke će biti pod stresom i zatvoriće se. To, praktično, znači da će preći u mod preživljavanja, a to svakako vodi ka malom prinosu i stvaranju samo neophodnog ploda i semena koji će osigurati razmnožavanje vrste.
Ignorisanje malih problema
Neophodno je da redovno pratite svoje biljke. Ako vidite požutele listove ili mrlje, uz okolnosti koje se tog trenutka dešavaju (vremenske prilike, prisustvo buba i štetnih insekata ) treba preduzeti korake koji će korigovati stanje pre nego što se ceo red biljaka razboli.
Insekti, na primer, vole da polažu jaja na donjoj stranu lišća, te će uklanjanje jaja sa lišća, pre nego što se insekti izlegu, svakako pomoći da se spreči problem koji bi nastao u skorijoj budućnosti i eskalirao.
Povrtarstvo treba shvatiti kao konstantno učenje, iz sezone u sezonu, koje se sastoji od mnogo malih uspeha i nekih neuspeha. Važno je početi na dobrom tlu, sa dobrim semenom i dobrom baštovanskom praksom, a praktično znanje će samo da se nadoveže na sve to.
