Uzdignute leje se prave tamo gde je baštenska zemlja loša i kada želimo veće prinose po kvadratnom metru. Formiraju se u kasnu jesen. U nastavku je praktično upustvo kako da ih napravite, kao i koje su prednosti ovakvih leja.
Uzdignute leje zahtevaju vreme, trud i rad, ali se na kraju sve isplati s obzirom da može da se dobije dva do tri puta više prinosa po kvadratnom metru nego kada se povrće i druge biljke uzgajaju na ravnim, standardnim lejama.
Dimenzije uzdignute leje
Uzdignute leje se uglavnom prave u kasnu jesen, a pre toga je potrebno sakupljati organski materijal tokom cele godine. Najčešće se prave u pravougaonom obliku, sa okvirom od impregniranih dasaka ili blokova. Visina leje treba da bude minimum 20-30 cm kako bi se koren biljaka dobro razvijao, maksimalno 100-120 cm. Širina je obično 120-150 cm tako da može da se pristupi sa svih strana, a da se ne gazi po leji prilikom uklanjanja korova i slično. Dužina je proizvoljna.
Priprema zemljišta
Mogu se napraviti dve forme: visoko uzdignuta leja i niža uzdignuta leja.
Na mesto gde će biti napravljena uzdignuta leja treba zemljište produbiti ašovom do 25 cm dubine, a širine 50 cm. Kanal će poslužiti za pravljenje drenažnog sloja. Mnogi baštovani na dno prvo stave mrežu sa sitnim okcima, kako bi zaustavili krtice i miševe od kopanja kanala, pa onda drenažni sloj. Za drenažu se koristi usitnjeno granje, stabljike kukuruza i suncokreta. Preko toga može se staviti busenje trave koju smo iskopali (trava se okreće prema dole) ili slama, pokošena trava. Debljina ovog sloja je 15-ak cm. Sledeći sloj je zemlja od 10 cm. Zatim se stavlja sloj ovlaženog lišća, a preko njega opet sloj zemlje. Sabijanjem se oblikuje humka. Potom se dodaje grubi kompost debljine 15-ak cm i kao poslednji sloj ide baštenska zemlja pomešana sa zrelim kompostom.
Druga, jednostavnija opcija je da se postavi drveni okvir direktno na zemlju, bez ikakvog kopanja. Na nju se stavlja karton. Preko kartona ide organska materija (sitne grančice, trule lišće, trava, kore od voća i povrća, seno, slama…). Preko toga se stavlja 15 cm sloja zemlje izmešan sa pregorelim stajnjakom ili kompostom. Bitno je da sloj u kome rastu biljke bude 30 cm debljine.
Kako se uzdignuta leja pravi u kasnu jesen, ukoliko će padati kiša doki traju radovi, ne bi bilo loše pokriti je najlonom. Kada se zemlja malo prosuši, nastavlja se sa radom. Takođe, mora se paziti da se zemlja totalno ne osuši, da se ne bi usporio ili stao proces raspada organske materije.
Prednosti uzdignutih leja
Prednosti uzgoja povrća su višestruke. Od toga da se proizvodnja humusa odvija sama od sebe, da je moguć produktivan uzgoj na zemlji lošeg kvaliteta, preko ranije setve i sadnje, do većeg prinosa na manjoj površini.
Naime, proces raspadanja organske materije u visoko uzdignutoj leji će da podigne temperaturu na oko 50 stepeni Celzijusovim, čime je omogućena ranija setva i brže klijanje. Pošto je prve godine temperatura zemlje u leji viša za 5-8 stepeni u odnosu na druge delove bašte, ovde treba po sleganju zemlje saditi povrće koje traži toplotu i dosta hranljivih materija, kao što su paradajz, krastavac, paprika, patlidžan…Kasnije će temperatura opasti, pa sledeće godine se sadi povrće koje traži manje toplote i hrane.
Kako bi se poštovao plodored, preporuka struke je da se svake godine podigne po jedna uzdignuta leja, kako bi bile različite starosti, a zemlja u njima bila pogodna za različite biljke.
Prihranjivanje se vrši isključivo organskim đubrivom i malčiranjem. Uzdignutu leju treba redovno prekrivati lišćem, slamom i drugim otpacima i može da traje 5-6 godina. Nakon toga se rastura, a na njeno mesto pravi nova. Kompost koji se tokom vremena formirao, može da se iskoristi za pravljenje gornjeg sloja naredne leje.
Uzdignute leje možete koristiti za francusko intezivno baštovanstvo, gde se kombinuje gusta i udružena sadnja biljaka.
Referenca: PSSS, Dipl.ing. Milosavljević Zoran
