Odluka da organsko ovčarstvo postane njegov poziv, kod Miroslava Gavrića došla je prirodno. Kupivši farmu već godinu dana, iskoristio je ono što mu geografski položaj i prirodno okruženje nude. Naime njegova farma se nalazi nadomak Ludoškog jezera te nije želeo da to naruši na bilo koji način.
„Ova farma se nalazi u Nacionalnom parku Ludoško jezero, tako da je po samoj prirodi već opredeljena za nešto iz ogranske poljoprivrede. Tako da smo se odlučili, kada je već priroda namenila da to bude organsko, da ne pretvaramo u konvencionalnu proizvodnju. Ova farma postoji 35 godina. To je pre bila firma Peščara koja je isto ovde držala ovce. Oni su imali 1.500 ovaca, dok ja imam oko 1000 ovaca tako da još nismo iskoristili sav potencijal farme. Imamo pet objekta, prvi objekat je jagnjilište, u dva objekta su ovce sa jagnjadima i dva objekta koji se najviše koriste u letnjem periodu. Prostor za mužu ovde nemamo, jer trenutno ne muzemo ovce, premda je to u planu, kada namestimo kompletnu proizvodnju po organskim standardima.„ – objašnjava Miroslav Gabrić iz Bačkih Vinograda.
Problem ragne snage
Naš sagovornik kaže da je u njegovoj proizodnji najveći problem nedostatak radne snage. Čak se obraćao i nacionalnoj službi za zapošljavanje, kako bi pronašao odgovarajuće radnike, ali se to završilo neuspešno.
„Nedostatak radne snage je veliki problem i mislim da će to biti i u budućnosti. Ovde u selima nema omladine koja može da radi, svi su otišli u inostranstvo. Tako da mi preostaje da dovodim radnu snagu iz grada, a i sami znate kakvo je u gradu opredeljenje. Radije će raditi za 20.000 dinara u nekoj firmi, nego 35.000 ili 40.000 dinara na selu.„ – kaže Miroslav.
Osim Cigaja koje su nasledili prilikom kupovine farme, u čistoj rasi imaju i Il de Frans ovce, kao i Virtemberg kao i britansku mlečnu ovcu. Kako bi poradili na mlečnosti ukrštaju Virtemberg sa britanskom mlečnom ovcom.
„Priplodne ovnove prodajemo, ali samo od Il de Frans ovaca jer od tih ovaca više nemamo muške ovnove. Njih pretapamo u englesku rasu tj. engleske ovnove puštamo na Virtemberg ovce. Dobijamo jednu novu generaciju F1, F2 i F3 dok ne dobijemo čistu rasu. A kod begamskih ovaca imamo naše ovnove i oni sami vrše reprodukciju. Opredeljenje farme je da se baziramo na mleko, a kod Virtemberg ovaca one nisu predviđene za mužu, dok je britanska ovca predviđena za mužu tako da dobijamo dva u jedan. Dosta jaganjaca, a pri tome dobijamo i mleko.„ – kaže Miroslav Gabrić.
Iako organska, hranu prodaju kao konvencionalnu
U sklopu farme Miroslav Gabrića obrađuje i 600 hektara zemlje. Najviše proizvode lucerku ali i žitarice za ishranu životinja. Tako da bojazni da neće biti dovoljno hrane za životinje nema. Osim toga imaju i 100 hektara pašnjaka i 100 hektara livade.
„Imamo dovoljno hrane, šta više dosta hrane i prodajemo. Ne prodajemo je kao organsku hranu nego kao konvencionalnu. Malo ima organskih proizvođača jagnjetine i takvih kupaca, koji bi kupili tu hranu, tako da je prodajemo kao konvencionalnu. Đubrivo koristimo samo za naše njive, jer je i nemamo dovoljno, tako da kako proširujemo stado, tako proširujemo i njive.“ – ističe Miroslav Gabrić.
Iako se na ovoj farmi proizvodnja odvija po organskim principima cena jagnjećeg i ovčijeg mesa je kao i u konvencionalnoj proizvodnji. Kako Miroslav kaže da nema podsticaja od države ovakva proizvodnja teško da bi opstala.
„Nema kupaca jagnjećeg mesa ili ovčetine, tako da ih na rafovima marketa ni nema. Ne postoje klanici za takav vid stočarstva, jednostavno prodajemo je kao konvencionalni proizvod.“ – kaže Gabrić.
Razmišljanje o klanici u organskoj proizvodnji za Miroslava Gabrića će ostati samo razmišljanje. Kaže da je zbog komplikacija oko toga odustao, ali je zato cilj mlekara za preradu organskog mleka koja bi uskoro mogla da počne sa radom.
