„Ako imate tu sreću da pronađete način života koji volite, morate da smognete dovoljno hrabrosti i da ga živite “ – često se može pročitati na pojedinim internet stranicama. Naši sagovornici, bračni par Beronja, Blaženka i Goran iz Novog Sada, imali su i sreću i hrabrosti da, pre 7 i po godina, svoj komforan život u gradu, zamene divljinom, u salašarskom naselju Štrbac u Bezdanu, i u bliskom dodiru sa prirodom otkriju neke svoje skrivene talente za koje nisu ni znali da poseduju.
Goran je muzičar i, kako nam je rekao, najbolje se izražava kroz note. Blaženka je sociolog sa višegodišnjim iskustvom rada u marketingu. Kada je reč o podeli uloga na selu, kako nam je uz osmeh rekla Blaženka, Goran je planer a ona dobar timski radnik i realizator njegovih ideja. A osnovna ideja im je multifunkcionalna proizvodnja na salašu.
Nije bilo mnogo podudarnosti između onoga što su pročitali u literaturi o životu i radu na selu i prvog suočavanja sa ekstremno hladnom zimom koja ih je dočekala. Blaženka u šali dodaje da im je to bio „test za prijemni ispit“, koji su uspešno položili i hrabro se uhvatili u koštac sa prvim nedaćama na imanju.
Osluškivali su svoje ali i potrebe ljudi koji su sve više iskazivali želju da ih posete na njihovom salašu, uživaju u prirodi i domaćoj hrani. To im je bio jasan signal da kapije svog doma treba da budu širom otvorene za sve ljubitelje seoskog života. Od tog trenutka, priča nam Blaženka, neočekivano veliki broj ljudi iz naše zemlje ali i inostranstva, prešao je njihov prag u želji da osete prirodu, druže se sa njihovim kozama, degustiraju njihove ručno pravljene sireve po fazama njihovog zrenja, učestvuju u raznim kulinarskim i muzičkim radionicama.
Proizvodnja sira od kozjeg mleka kao pasija
Etno salaš im je, kako ističe Goran, samo jedna platforma, sa koje mogu da rade sve ono što ih je oduvek inspirisalo, a gradska sredina ih je sputavala. Pored muzike i knjiga, koje su njegova najveća pasija, otkrio je da obožava da pravi sireve od kozjeg mleka.
Rukovođen znatiželjom, pre par godina to je bilo samo, kako objašnjava naš domaćin, eksperimentalno. Iz tog eksperimenta, izrodilo se, kaže, više od 40 vrsta delikatesnih kozjih sireva, namenjenih isključivo poznavaocima kvalitetnih sireva.
Goran kaže da u skladu sa prirodom mogu da žive samo oni ljudi koji su u skladu sami sa sobom i tu energiju osetili su mnogobrojni domaći i strani turisti iz Francuske, Belgije, Konga. Za svega par sati našeg boravka na njihovom „Nananinom salašu“, koji je nazvan po Goranovoj baki, uverili smo se sa kolikom posvećenošću su ušli u celu priču.
Ambicije sputava nedostatak radne snage
Imali su, pomalo razočarano dodaje Blaženka, i mnogo veće planove ali ih je realnost demantovala. Bezdan je poslednjih nekoliko godina napustio zabrinjavajuće veliki broj mladih a oni bi im dobrodošli kao ispomoć na imanju. To je jedini razlog, kako nastavlja ona, što su morali privremeno da „zalede“ svoje ambicije i maksimalno se posvete proizvodnji sireva.
Svu svoju ljubav i pažnju usmerili su na dobrobit svojih 10 koza, koje su im kao domaći ljubimci. Svoju zahvalnost one iskazuju solidnom količinom mleka vrhunskog kvaliteta, koje je savršeno za, kako nam je zadovoljnog izraza lica dodao Goran, proizvodnju delikatesnih kozjih sireva sa plemenitim plesnima, intenzivnog ukusa i mirisa, koji nisu ostavili ravnodušnim ni gastro sladokusce poput poznatog gastronomskog kritičara iz Hrvatske Renea Bakalovića ili viteza vina Radomira Veličkovića, koji je njihove sireve koristio kao „tajni“ sastojak u jelima koje je prezentovao u Italiji i Turskoj.
U rangu sa najboljim evropskim sirevima
Goran kaže da im laskaju sva poređenja stranih turista, koji su njihovi dugogodišnji degustatori i kupci, sa najboljim evropskim sirevima. Jedan od razloga za to, kako ovaj bračni par navodi, jeste organska ishrana njihovih životinja, koja se bazira isključivo na netretiranoj detelini, kukuruzu i ječmu.
Govoreći o samoj proizvodnji, Goran se poslužio poređenjem muzike i pravljenja sira, kako je rekao, primenio je principe muzike na principe sira i kao finalni proizvod dobio nadaleko hvaljene, jedinstvene sireve, što mu kao proizvođaču imponuje.
Protiv hiperprodukcije
Želja im je, kako se nadovezuje Blaženka, da se razvijaju ali su veliki protivnici hiperprodukcije i tzv. mega farmi. Voleli bi kada bi što veći broj malih proizvođača iz svih oblasti, mogao da dođe do izražaja, jer samo oni mogu da pruže traženi kvalitet u odnosu na kvantitet koji proizvodi industrija, smatraju naši sagovornici. Njihova ideja je, kako se nadovezuje Blaženka, da se razvijaju u produktivnom smislu, kako bi sačuvali godinama građeni kvalitet.
Afirmacija seoskog turizma
Temelj svega je u edukaciji, naglašava Beronja i dodaje da bi država aktivnije trebala da se posveti oblasti afirmisanja seoskog turizma. On dodaje da su podsticajna sredstva države dobrodošla ali nisu presudna za opstanak etno salaša poput njihovog. Po njegovom mišljenju, mnogo je važnije postaviti dobre temelje i okvire i obezbediti preduslove za uspešno poslovanje malih proizvođača.
„Nananin salaš“ sačuvaće postojeći nivo i u godinama koje slede, kažu oni, jer su u proteklim godinama boravka na selu usvojili koncept življenja koji im je u gradu bio neostvariv a to je živeti, u punom smislu te reči a ne samo opstajati a njihove ambicije i ideje su poput samog naziva mesta njihovog boravka Bezdana – beskrajne.
Opširnije pogledati u prilogu.
