Dragan Stojanović iz banatskog sela Sanad, koje ima oko hiljadu meštana, u poljoprivredi se obreo slučajno, pre 20 godina. Počeo je, kako kaže, od nule, a danas je njegovo gazdinstvo uzorno i uspešno, koje se svake godine proširuje. Ekipa emisije “U našem ataru” posetila je njegovo gazdinstvo sa savetodavcima Poljoprivredne stručne službe u Senti. Oni godinam prate Dragana i kako se razvija njegova ratarska proizvodnja.
Govoreći o svojim počecima, Dragan nam je, uz osmeh, rekao da je to bilo sa jednim starim traktorom lošijeg kvaliteta. Zahvaljujući svom primarnom zanimanju, automehaničarstvu, uspevao da ga servisira. A početne korake napravio je na, kako kaže, parčetu plodne banatske zemlje. Ona se tokom dve decenije uvišestručila i dodaje da se uz ratarstvo zainteresovao i za stočarstvo. I tako, korak po korak, hektar po hektar, mašina po mašina.
Danas ovaj vredni i svestrani poljoprivrednik obrađuje 160 jutara zemlje. Nema šta nije posejao, od kukuruza, pšenice, suncokreta, ječma, soje, deteline preko semenske mirođije. Kako je po struci mehaničar, ne čudi što je u njihovom dvorištu i veliki broj polovnih priključnih mašina. Uglavnom ih nabavlja iz Nemačke, njima obrađuje svoju zemlju ali obavlja i uslužne radove. Svestan činjenice da je, zbog čestih oscilacija na tržištu, veliki broj paora u našoj zemlji i dalje prinuđen da svaštari, i naš domaćin se trudi da racionalno posluje. U protekle dve decenije, uz ratarstvo, sa povremenim prekidima, bavio se i stočarstvom, a svake godine unosi i neku novinu.
Industrijska konoplja ponovo se vraća na vojvođanske njive i smatra se biljkom budućnosti. Dragan čuvši da njena proizvodnja nije zahtevna i da je isplativa, nabavio je njeno seme i zasejao je na 4 jutra zemlje. Mašine za njeno ceđenje već imaju, čekaju samo vreme berbe. Sva količina koju bude proizveo, završiće na austrijskom tržištu. Naš sagovornik objašnjava da se konoplja ne treba ničim tretirati. Kada sazri, skida se najpre seme, potom sledi kosidba, a prodaje se, uz ceđeno ulje i balirana slama. Praktično, svaki njen deo ima neku upotrebnu vrednost, zato je toliko isplativa.
Biodizel iz domaće radinosti
Kako bi uštedeo na gorivu, koje je najskuplje u regionu, morao je da pronađe alternativne načine snabdevanja. Kupio je mašinu za proizvodnju biodizela. Savladao je tehnologiju pravljenja i danas proizvede oko 3 hiljade litara godišnje tog energenta. Dragan ističe da se na taj korak odlučio pre nekoliko godina kako bi pojeftinio ishranu svoje stoke, budući da je, kako kaže, proteinsko hranivo relativno skupo. Od soje, koju prerađuje na mašinama koje je kupio zahvaljujući pokrajinskim podsticajnim merama, on praktično obezbeđuje i hranu za svoje krave ali i biodizel.
Da biste proizveli biodizel na gazdinstvu u Srbiji, potrebno vam je: ulje koje lako dobijate hladnim presovanjem zrna, natrijum-hidroksid koji možete da kupite u svakoj prodavnici, alkohol metanol. Naš domaćin podelio je svoja iskustva u toj proizvodnji i sa nama.
Kao osnovna sirovina, objašnjava on, koriste se suncokret i soja, koje se propuštaju kroz mašinu za ceđenje na temperaturi od oko 50 stepeni. Hladno ceđeno ulje ostavi se da odstoji u buradima i može se koristiti i u domaćinstvu, a lošiji kvalitet služi kao biodizel gorivo. Dragan dodaje da se postupak prerade ulja nastavlja na nekoliko sati u drugoj mašini, u kojoj se utvrđuje hemijski test kvaliteta, uz dodavanje sode i metanola. Kao nusproizvod, nastaje glicerin, koji uglavnom nema nikakvu primenu, iako ga on iskoristi za zagrevanje tokom zimskih meseci. Cela procedura nije komplikovana i on savetuje i druge poljoprivrednike da, ukoliko imaju mogućnosti, kupe neophodne mašine, imajući u vidu činjenicu da je biodizel, trenutno duplo jeftiniji od evrodizela.
Govedarstvo nesigurno zbog nestabilne cene i plasmana
Ovaj vredni poljoprivrednik, koji trenutno ima 6 muznih krava i 9 priplodnih junica, a svu proizvedenu količinu mleka, oko 2000 litara mesečno, predaje kikindskoj Mlekari, nije zadovoljan stanjem u domaćem agraru. Najveći problem mu je, kako kaže, otežan plasman, neredovna isplata i nesigurna cena.
Dodajmo da se u selu Sanad, koje pripada opštini Čoka, meštani pretežno bave stočarstvom i ratarstvom. Stručne savete dobijaju na raznim zimskim predavanjima ali i od Savetodavne službe u Senti, koja prati njihov rad. Neke od njih i primenjuju, a neke teško dopiru do njih. Kako nam je prilikom obilaska gazdinstva Stojanovića rekao savetodavac za poljoprivrednu mehanizaciju, Dževat Ademi, on već godinama, među tamošnjim paorima, potencira priču o tzv. “mašinskim prstenovima”, koji bi umnogome pojeftinili proizvodnju, ali oni nikako da zažive u Srbiji. Nabrajajući prednosti tog vida organizovanja proizvođača, Ademi naglašava da se veliki broj poljoprivrednih mašina može i na racionalniji način koristiti, lakša je njihova tipizacija, održavanje, nabavka rezervnih delova i ono što je najvažnije – puno manje košta.
Ademi sa žaljenjem dodaje da su se domaćini oglušili o njihove savete. Bilo je nekih pokušaja uvođenja “mašinskih prstenova” u Horgošu, a trenutno jedino u Bačkom Petrovom Selu još uvek funkcioniše. Za razliku od našeg domaćina, koji od prvog dana posluje rukovodeći se upravo savetima stručnjaka jer, kako zadovoljno dodaje – “Dobar savet, zlata vredi!”.
Opširnije pogledati u prilogu.
