Uzgoj leske i proizvodnja lešnika je dugoročan posao koji zahteva ozbiljan pristup, priča nam prilikom naše posete njegovom zasadu u selu Kucura, profesor biologije u penziji, Mihajlo Buša, koji se uzgojem tog jezgrastog voća bavi već 13 godina. Budući da je reč o investiciji na duge staze, sa sporim povratom kapitala, u nju ne treba da se upuštaju oni koji su željni brze zarade, savetuje Mihajlo, i pojašnjava nam sve važne postulate u proizvodnji – od pripreme zemljišta, odabira sorti, načina sadnje, orezivanja, zaštite, sakupljanja i plasmana.
Začetnik uzgoja kalemljenog lešnika u Kucuri
Crnica ili černozem, koji preovladava u Srednjoj Bačkoj, pogoduje uzgoju lešnika. Prvi i najvažniji korak svakog proizvođača jeste analiza zemljišta, nakon čega se radi đubrenje stajnjakom. Mihajlo kaže da se veštačka prihrana savetuje tek nakon što lešnici stasaju. Buša, koji je među prvima počeo da se bavi uzgojem lešnika u tom kraju, sadnice kalemljenog lešnika nabavio je na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, 2008-me godine. Podloga je mečja leska, a nadgradnju čine odgovarajuće sorte. On se opredelio za tri: Cosford, Rimski i Tondu.
Kod lešnika nema klasične rezidbe
Na jednom jutru zemljišta ima 220 stabala. Razmak između redova je, kako ističe, 5 metara, a između stabala u redu 4 i po metra. U prvih 5 godina, proizvođači imaju najviše posla oko zasada, jer sve zahteva mehaničku obradu, okopavanje.
Kada je reč o orezivanju, kako uz osmeh dodaje Mihajlo, ne treba da budete ekspert, ali morate da vodite računa o pravilnom oblikovanju krošanja. Kako napominje naš sagovornik, klasičnog orezivanja kod leske nema, već se seku cele grane. Odstranjuju se tzv.vodopije, jalove grane koje su beskorisni potrošači mineralnih materija.
Kako ističe, plodovi se formiraju na vrhu grana, i zato se ne smeju orezivati. Kako nam je objasnio, krošnje se formiraju u šestoj godini zasadai i to u obliku pehara. Jedan od razloga zbog kojeg se Buša opredelio baš za uzgoj lešnika, jeste i činjenica da ta kultura ne zahteva mnogo hemijskog tretiranja, 5 do 6 puta godišnje se prska protiv štetnih insekata i truleži plodova.
Julsko nevreme desetkovalo rod lešnika
Prošlu godinu će, kako ističe, pamtiti po najboljim prinosima, mogli su da sakupe i do 10 kilograma lešnika u ljusci po stablu. Ova godina im nije bila tako naklonjena, jaka bura, sredinom leta, znatno im je umanjila rod. Ovih dana počela je berba, sakupljeni plodovi odstojaće oko mesec na provetrenom prostoru, sledi krckanje lešnika i separacija, a od 1. decembra biće spremni za prodaju. Sve količine unapred su dogovorene, manji deo transportuje se do Vrbasa, a veći otkupljuje stalni kupac iz Novog Sada. Kada je reč o ceni, ona je trenutno nepovoljnija u odnosu na pre nekoliko godina, kada su svoj lešnik mogli da prodaju i za hiljadu dinara po kilogramu.
Isplativa poslovna avantura
Pozitivna strana uzgoja lešnika, poručuje Mihajlo svima koji se premišljaju da li da se upuste u tu poslovnu avanturu, jeste u tome što cena i potražnja ne osciliraju previše tokom dužeg perioda, a mana jer je potrebno čekati šest do osam godina za pun rod, a samim tim i prve novčane prihode.
Ukoliko vas interesuju brojke, već smo pisali o tome koliki su konkretni troškovi, da li se isplati gajiti lešnik i koliki je prinos po hektaru.
Srećna je okolnost za Mihajla je ta, što su se za posao zainteresovali i njegov sin i unuci, te će, kako zaključuje na kraju naše posete, penzionerske dane moći da provodi u hladovini lešnikovih krošanja, ispijajući kafe, kako ga i sada često viđaju komšije.
