Berba borovnice je u toku. U Srbiji ima preko 100 hektara pod ovom voćnom vrstom, koja donosi lepu zaradu, usled stabilne cene. Samo u ariljskom kraju od 2006. godine do danas podignuto je više od 40 hektara. Tradicionalno, ovaj kraj je poznat po malini, pa borovnica polako počine da zauzima svoje mesto i dobija epitet „crnog zlata“.
Početna ulaganja jesu visoka, borovnica je nešto zahtevnija i voli kiselo zemljište bogato humusom. Puna rodnost je tek u 7. ili 8. godini, ali kada se uzme u obzir dobra otkupna cena i moguća zarada od čak 40.000 evra po hektaru kao i manjak ovog voća, postavlja se pitanje zbog čega se zasadi borovnice ne šire brže?
Najranije sorte koje su uglavnom zastupljene kod nas, pa su samim tim i najskuplje, stižu od sredine juna do sredine jula, baš u vreme kada je u Evropi pauza u branju borovnice, pa se tako i postiže dobra cena.
Borovnica se u Srbiji najviše gaji na šumovitim područijima u podnožju brda, gde je zemljište rastresito. Kod nas su najzastupljenije plantaže gde je nadmorska visina preko 550 metara. Od klimatskih činilaca najveći uticaj imaju svetlost, toplota, voda i vlažnost vazduha. Sortama visokožbunaste borovnice odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja. Na razvitak ove voćne vrste povoljno utiče i blizina vodenih površina.
Potvrda o ispravnosti i zdravstvenoj bezbednosti neophodna
Inovacioni centar za poljoprivredu je preko projekta Ariljska malina, pre 7 godina, nabavio laboratorijsku opremu pomoću koje može da se vrši analiza ostataka pesticida i teških metala u plodovima voća. U inovacionom centru apeluju da je neophodno da svaki proizvođač ima potvrdu o ispravnosti i zdravstvenoj bezbednosti hrane, jer na taj način ne bi imali problema ni proizvođači ni prerađivači, a ni izvoznici.
Grad najveći problem
Grad skoro svake godine zadesi ovaj kraj i uništi deo roda, bilo da je reč o borovnicama, malinama, ili nekoj drugoj voćnoj vrsti. Ovo podneblje ne može da izbegne gradonosne oblake ni jedne sezone. Protivgradne mreže u velikoj meri čuvaju rod od vremenskih neprilika.
Manji zasad može doneti zaradu
Cena za jedan kilogram borovnice iznosi oko 6 evra i veoma je stabilna. Za razliku od maline koja nema stabilnu cenu, borovnica je jedna od najisplativijih voćnih vrsta, pa tako i manji zasad donosi zaradu.
Za uzgoj borovnice je veoma bitan i vetar, tj.provetravanje i prozračnost kako se ne bi zadržavala vlaga i razvijale bolesti. Čini se da i pored visokih ulaganja u startu i dužeg čekanja na rod, borovnica može da donese dobru zaradu.
Prošla godina bila je stimulativna za proizvođače, otkupna cena je diktirala i podizanje novih zasada. Cilj koji struka želi da postigne, jeste da stimulliše voćare da osim na otvorenom polju proizvode i u visokim tunelima, što bi doprinelo bržem stupanju na rod i boljoj ceni.
Poslednjih godina evidentiran je značajan napredak u uvođenju novih, rodnijih i kvalitetnijih sorti, proizvodnji zdravog sadnog materijala i osavremenjavanju tehnologije gajenja.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
