Padine Fruške Gore opasane Dunavom, idealne su za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju. Taj potencijal prepoznali su mnogi meštani sremskog sela Neštin. Tamo su nikle brojne plantaže voća. Proizvodnja jabuke je na oko 80 hektara. Porodica Dikić pod jabukama ima oko 20 hektara, a dominiraju ajdared i zlatni delišes. Kako kaže naš domaćin, Živko Dikić, godina je za jabuku bila solidna, iako je bilo mraza, ali je na kraju prinos ipak bio zadovoljavajuć. Međutim, sa cenom ne mogu biti zadovoljni, ističe Živko.
‚‚Cena niska, otkupljivača nema. Plasirali smo nešto robe u svoje kapacitete u hladnjače. Problem je naplata. Cena je niska, sada je momentalno nekih 25 dinara.‚‚ – objašnjava Živko.
Radna snaga jedan je od gorućih problema, dodaje naš domaćin. Oni radnici na koje mogu da računaju mahom su stariji ljudi, a blizina granice sa Hrvatskom dodatno komplikuje stvari, dodaje Živko.
‚‚Radne snage nema. Sve što je i bilo, otišlo je, napustili su Srbiju. Ovo što je ostalo, sve su to ljudi preko 60 godina i više. Nema više kvalitetne radne snage. Satnica je skočila. Blizu smo granice sa Hrvatskom. Ovde je satnica 250-300, neko plaća i 400 za teže poslove. U Hrvatskoj je to 500-600 zato što ni oni nemaju radne snage. Troškovi su toliko veliki da se jedva pokrivamo.‚‚ – s tugom dodaje Živko.
Proizvodnja jabuke sve lošija iz godine u godinu
Naš domaćin ima parcele koje se nalaze bukvalno između dva granična prelaza, a brojni radnici koji dolaze sa juga Srbije, nemaju čak ni ličnu kartu, te je problem nastao i prilikom prelaska granice. Na svu ovu problematiku, valja spomenuti da se loša godina nadovezala na još lošiju prethodnu, te je sada pitanje opstanka, ističe Živko.
‚‚I prošla godina je bila loša. Jabuka je bila 15-20 dinara. Nemaš kome da prodaš u suštini. Troškovi rastu godišnje 20-30%. Nafta poskupljuje svake godine. To nam je najveći problem. Nafta i radna snaga. Subvencije bi nam za naftu dobro došle.‚‚ – kaže Živko.
Tov bikova
A dok se to ne dogodi, poljoprivrednici se snalaze na razne načine. Naš domaćin se ne bavi samo voćarstvom, već tovi i bikove i to 20-ak godina unazad. Svaštari se kako bi jedna proizvodnja zakrpila drugu, ali trenutna otkupna cena bikova, ne donosi nikakvu zaradu. Računica je jednostavna, tele košta 700 eura, a bik hiljadu, dodaje Živko.
‚‚Ja sam to nasledio od oca, otac od dede. To je priča koja traje već 50 godina. Odustajemo svake godine, nismo još odustali. Pitanje je dana kada ćemo zaista odustati. Troškovi su veliki. Telad koja smo proletost platili 700 evra, sad su bikovi od 1,5 do 1,8. To će da iznese 900-1000 evra. Troškovi uginuća, veterinara, hrane, tu nema matematike uopšte.‚‚ – pričana nam Živko.
Inače, Neštin je pre nekoliko godina imao 1500 stanovnika, a danas jedva 400. Mnogi su otišli u Bačku Palanku da rade, a ima i onih koji su zarad egsistencije otišli u inostranstvo.
Naš domaćin smatra da je svima dogorelo i da je neophodno da država nešto uradi i to u kratkom roku, kako bi bar neko ostao na selu i kako bi domaći agrar imao kakvu-takvu budućnost.
