Nekada deo Opštine Sremski Karlovci, danas Opštine Irig, Krušedol nastavlja da živi svoj život pomalo izvan vremena i prostora. Svima na putu, a opet – nikome usput. „Prestonica“ Fruške gore, koja odavno ima svoje ulice, novac i poštansku marku – nema nijedan dnevni autobus koji bi kroz nju prošao. Od nekadašnjih 1.800 stanovnika, danas teško da je ostalo njih 400. Deca u ovdašnju školu idu do četvrtog razreda, a onda ih put vodi u Maradik. Četrdesetak praznih seoskih kuća teško je ne primetiti. Na sreću, ima i svetlih primera.
Pavlovi vršnjaci napustili selo, ne vide perspektivu u poljoprivredi
Dvadesetjednogodišnji Pavle Kijački, svoje rodno selo ne bi menjao ni za šta na svetu. Kako nam je rekao, dok smo obilazili njihovo gazdinstvo, nikada ne bi mogao da živi u gradu u nekom stanu, nedostajale bi mu njegove guske, patke, ovce, svinje, goveda.
Nažalost, Pavle je jedini iz svoje generacije u tom selu koji je istinski zaljubljenik u stočarstvo, njegovi vršnjaci nisu dovoljno motivisani za ostanak na porodičnim imanjima. Ovaj mladi proizvođač za takvu sliku delimično krivi i inertnost države, koja, kako kaže ne prepoznaje dovoljno mlade poljoprivrednike na selu, kojima bi i podsticaj od svega nekoliko teleta u startu, puno značilo.
Stočarstvo mu je u venama
Pavlu stočarstvo „teče venama“, još od malih nogu. Njegov pokojni deda i otac su ga vodili na stočne sajmove od njegove desete godine, a čim je ojačao, uključili su ga u rad na govedarskoj farmi.
Kako kaže, u tovnom govedarstvu ne postoje dani odmora, ni crveno slovo u kalendaru, uposleni su 365 dana u godini, na tropskim temperaturama, ili na debelim minusima. Od jeseni, kada uglavnom nabavljaju nove turnuse teladi, do naredne jeseni, kada se otpremaju sa farme, Pavle i njegov otac Todor imaju jako puno posla, kako na njivi, tako i u štali.
Manjak stočnog podmlatka gorući problem tovnog govedarstva
Dok se nisu odlučili za stalnog i sigurnog otkupljivača, Kijački su, kako nam se požalio Pavle, imali posla sa raznim nekorektnim nakupcima. Kaže da im je bilo lakše odnegovati bikove do 600 kilograma, nego trpeti ponižavajuće komentare i uslovljavanja trgovaca stokom. Zato su se odlučili da svoja grla predaju sigurnom otkupljivaču, mesnoj industriji „Đurđević“, sa kojima su uspostavili korektan poslovni odnos.
Pavlov otac, 55-ogodišnji Todor, se sa nostalgijom prisetio nekadašnjih vremena, kada se od poljoprivrede moglo pristojno živeti. Kako nam je ispričao, kada je on bio dete, u Krušedolu je bilo oko 1.500 ovaca, oko 13 gazdinstava u selu je imalo ozbiljan broj stada ovaca, i oko 200 grla krava.
Kada je država donela odluku o gašenju gazdinstava sa dve ili tri krave, jedno po jedno gazdinstvo u selu je stavilo katanac na svoje štale. Manjak krava na domaćem terenu, doveo je do deficita kvalitetne teladi, te se domaćini snalaze na razne načine.
Pavle i Todor trenutno vode brigu o 46 grla, različitih rasa, Simentalske, Aberdin Angusa, Belgijskog plavog govečeta. Telad su uvezena iz Rumunije, jer se na domaćem terenu, stočari bukvalno laktaju za kupovinu mladih goveda, zbog drastičnog pada broja krava. Sistem krava – tele je moguće rešenje za nedostatak teladi, i zato se Kijački ozbiljno premišljaju oko toga da zasnuju sopstvenu proizvodnju teladi na obližnjim pašnjacima.
Deficit radne snage i kašnjenje subvencija
A da bi proširili obim posla, bila bi im potrebna i dodatna radna snaga, do koje je sve teže doći – požalio nam se Pavle. Većina njegovih vršnjaka i nešto stariji su se preselili u gradove, a ono malo radno sposobnog stanovništva je nepouzdano, što je jedna od glavnih boljki domaćih farmera.
Osim hroničnog nedostatka radne snage, i država često stavlja na iskušenje strpljenje stočara. Nedoslednost u propisima i uredbama, od ministra do ministra, gorući su problemi, kaže Todor.
Subvencije za 2022.godinu im još uvek nisu isplaćene, požalio nam se ovaj domaćin, a kašnjenja u isplatama su postala normalna stvar, što im otežava planiranje proizvodnje, a mnoge domaćine je primoralo na odustajanje od proizvodnje.
Ipak, reportažu o ovoj vrednoj sremačkoj porodici, smo završili u nešto optimističnijem tonu. Todor kaže da dokle god ga zdravlje bude služilo radiće na farmi, i sa govedima, i sa svinjama, a nada se da će i njegov sin Pavle, ali i njegove dve ćerke, istrajati na tom putu.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornici: Todor i Pavle Kijački, stočari iz Krušedola
