U našem ataru naišli smo na jednu zanimljivu, nesvakidašnju farmu na kojoj živi poni a koju sa ljubavlju vodi Stevan Laćarac iz Begeča. Reč je o šetlandskim ponijima koji nisu oduvek služili samo za razonodu i divljenje, već su zapravo bili radni konji, objašnjava nam naš domaćin.
“Njihova postojbina su Šetlandska ostrva koja se nalaze severoistočno od Škotske. Pre tehnološke revolucije, tamo su služili u rudnicima, vukli su vagone za ugalj kroz tunele, jer oni su mali, ali snažni. Kasnije su se oni rasprostranili po celoj Evropi, Americi, a najviše ih ima u Holandiji gde skoro svaka kuća ima šetlandskog ponija, i naše matične kobile potiču iz Holandije.” – objašnjava nam naš domaćin, Stevan Laćarac, vlasnik farme ponija.
Dakle, neka vas njihov izgled ne zavara, jer reč je o snažnim, ali niskim konjima, a postoje mini, srednji i veliki poniji, dodaje Stevan. On ističe da nije reč o zahtevnim životinjama, dok je sa druge strane prava terapija družiti se sa njima. Ono što je u njihovom odgajanju najvažnije, jeste uravnotežena ishrana.
“Reč je o dobroćudnim, otpornim životinjama, dugovečnim. Žive od 35-40 godina. Nisu zahtevni. Ishrana je vrlo jednostavna. To je livada, paša, ako je ima, livadsko seno, lucerka, zob, ovas, to je to. Važno je da ta ishrana bude uravnotežena, jer ako nije, dolazi do bolesti kolitisa, kolike se jave. Seno, detelina mora biti suva, nikako plesniva ili nešto tako, to je opasno za njih. Daje im se dva puta na dan, jer oni su proždrljivi, mogu da se prejedu i da im se jave kolike. Inače, poni treba da pojede 2% od svoje težine, dakle ako su teški 100 kg, treba da pojedu 2 kg dnevno. Ne boje se oni ni snega, treba ih skloniti baš kada su one ledene kiše, da imaju neku nastrešnicu, nisu ništa zahtevniji od jednog psa.” – ističe Stevan.
Pitome i druželjubive životinje
Ko se jednom primi na njih, teško se od njih rastaje, dodaje Stevan, pa tako i on, već 15 godina. Ono što ih još karakteriše jeste pitomost, te su odlični sa decom, što dokazuju i posetioci ove farme koji su mahom dečjeg uzrasta. Ta miroljubivost je takođe pitanje selekcije, kao i boja, pa tako postoje određeni detalji koji su posebno traženi kod ovih konja.
“Jedno merilo u ceni, vrednosti ponija jeste boja, prvo ćud, građa, pa boja. Sad je trenutno neki trend da su traženi apaluzeri, to su ovi kao dalmatinac pas, sa tačkama. Uglavnom su traženiji šareni, pa onda jednobojni poniji. I svi traže mini ponija. Mi smo uspeli dobiti apaluzera, evo i sad nam je takva ždrebica pred ždrebljenje. Inače, zabluda je da će od apaluo pastuva i apaluzo kobile, biti takvo i ždrebe. Pastuv mora biti žut, a ždrebica apaluzo.” – dodaje naš sagovornik.
Šetladskog ponija ima u Srbiji, međutim, naš domaćin nam kaže da se oni mahom dovoze ilegalno, dok je on svoje uvezao legalno, sa svim papirima, međutim, ni to nije bilo lako.
“Nemamo mi usvojen sertifikat sa Hlandijom, ja sam dva puta uspeo dobiti dozvole. Treba voditi računa da je životinja čipovana, da ima papire, jer ako nema, to onda može biti recimo velški poni, ili neki bosanski ukršten sa malim konjem, pa je i on mali. To je važno i zbog ćudi, selekcijom se i o tome vodi računa.” – naglašava Stevan.
Rasplod je težak zadatak
Osim igranja sa njima, Stevan dodaje da je najveća čar čekanje ždrebeta, što je i najteži deo. Kada sve protekne kako treba, sreća je neizmerna.
“Čar je u iščekivanju, kakvo će ždrebe biti. Mi smo ove godine imali 9 ždrebadi, sad čekamo još jedno. Teško je postići da se svaka kobila jednom godišnje oždrebi. Ima tu i gubitaka, rasplod je težak zadatak. Imatu malo i tajni koje sa iskustvom steknete, neću vam ih sad otkrivati. Mi smo ovde postigli 71% othranjenih ždrebadi.” – kaže naš domaćin.
Stevan dodaje i to da je važno da ždrebe odrasta uz čoveka. Prema njemu se ne sme biti grub. Poni se veoma lako sprijatelji sa svima, bio to čovek, pas, ili kokoška, tako da društvo svakako voli.
I za kraj da vam kažemo da ništa naš domaćin nije pogrešio kada je rekao da je teško od njih se rastati. Tako i mi teška srca napuštamo farmu, razmišljajući o kupovini jednog ponija, tačnije najmanje jednog.
