Proizvodnja šargarepe u Begeču odvija se na oko 600 hektara. Moderan način tehnologije, posvećenost i iskustvo doveli su do toga da begečka šargarepa postane brend ovog kraja. Što se plasmana tiče, dobar deo proizvodnje završi na inostranom tržištu. Đorđe Pavkov je pre nekoliko godina intenzivirao svoju proizvodnju, podigavši je na jedan viši nivo. Radi oko 40 jutara, međutim, ove godine će povećati proizvodnju. Kako kaže, prošla godina je bila veoma teška, te se nada da će ova biti bolja i da će na taj način pokriti prošlogodišnje gubitke.
“Imali smo veoma nisku cenu, a troškovi ulaganja u ovoj priči su ogromna. U prvom talasu korona virusa cena je malo skočila, tada smo malo došli sebi. Zatim je cena ponovo pala i dugo se takva zadržala. To je bio osnovni problem. Bilo je puno problema i sa izvozom zbog korone. Tražili smo vozače koji smeju da idu, ali taj problem nije dugo trajao, rešilo se sve za mesec dana. Cena nije rasla, evo sad posle dugo vremena cena je otišla nešto gore, nadamo se da će se to i zadržati.” – kaže Pavkov.
OVOGODIŠNJA PROIZVODNJA KASNIĆE NAJMANJE 10 DANA
Nadaju se prizvođači da cena neće ponovo padati, jer su krenuli u novu sezonu koja iziskuje velika ulaganja. Najviše su pogođeni manji proizvođači šargarepe, ističe naš sagovornik, te će verovatno biti i onih koji će dobro razmisliti da li će zanoviti proizvodnju. Sa Đorđom smo obišli jednu njegovu parcelu posejanu krajem februara meseca, a hladan talas koji je pratio mart nije pogodovao nicanju, ističe Pavkov.
“Šargarepa je već trebala nići, ali hladan talas koji je naišao sve je usporio, pa je ona sada tek naklijala. Ako bude sada lepo vreme, nići će za nedelju dana. Šargarepa koja je pod agrilom verovatno će nići ranije, ali i tu smo imali problema. Bilo je vlažno vreme, duvao je vetar, agrili su bukvalno napravili ploču ispod njih, nabili su šargarepu, pa sad razmišljamo da li da ih ostavimo, ili ne.” – dodaje naš sagovornik.
Svaka godina je priča za sebe, dodaje naš domaćin, i što se tiče proizvodnje, pa i plasmana, a sa tim problemima ljudi ležu i bude se. Kupci su zahtevni, traže samo najbolje, te im se to mora i ponuditi.
“Trenutno su zanimljive sve okolne zemlje: Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Bosna, Hrvatska, tamo sada ide izvoz. Kupci su zahtevni, konstantno morate da imate kvalitet, jer čim im se da nešto malo lošije, odmah to osetimo, dakle, samo najbolje im se mora nuditi.” – ističe naš domaćin.
NAJTEŽE JE MANJIM PROIZVOĐAČIMA
Rekli smo već da je begečka šargarepa brend, a poseduju i oznaku geografskog porekla što ih na tržištu itekako izdvaja. Pavkov ponovo ističe da će manji proizvođači teško opstati, jer tržište zahteva ulaganja kako u proizvodnju, tako i u skladišni prostor, a sve to iziskuje veliki novac.
“Većina manjih proizvođača nema dobru infrastrukturu, nemaju adekvatna skladišta. Dosta šargarepe im je ostalo napolju, a hladne noći su ostavile velike posledice na nju. Ja bih najviše voleo kada bi svi imali dobre skladišne kapacitete, ali to iziskuje velika ulaganja. Nije to samo podići halu koja košta 30-50 hiljada eura, već to iziskuje da imate viljuškar, boks palete, da izbetonirate dvorište, a sve su to ogromna ulaganja.” – dodaje Đorđe Pavkov iz Begeča.
Rekli smo na početku da je naš domaćin ove sezone povećao proizvodnju, a kako kaže, vreme će pokazati da li je ispravno postupio. Nada se da se neće ponoviti pad cene, a proizvođači će se svakako potruditi da proizvedu vrhunski kvalitet na kakav su kupci i navikli da dobiju u Begeču.
