Neće biti većeg skoka cene kukuruza, svetske berze diktiraju cene
Na cene žitarica u Srbiji, po rečima Žarka Galetina, najviše utiču dešavanja na Produktnoj berzi u Budimpešti, a na globalno svetsko tržište poljoprivrednih proizvoda, samim tim i na cenovne prilike kod nas, kretanje cena na čikaškoj berzi u SAD.
Stara izreka kaže: „Ni u rodu slasti, ni u suši gladi“. Nastala je u davnim poljoprivrednim vremenima, ali je delom aktuelna i danas. Pokazuje jasno tržišno pravilo po kom, kada je godina rodna, (žitarica, primera radi), s obzirom na veću količine robe na tržištu, imaju manju cenu. Takođe, u suprotnom, kada sezona iz bilo kog razloga podbaci i prinosi budu desetkovani, zbog manje useva i ambarima i silosima, cena poljoprivrednih kultura raste.
To je elementarna ekonomska računica zasnovana na ponudi i tražnji, ali globalno svetsko tržište slabo mari za lokalne elementarne nepogode, podbačaje ili prebačaje prosečnih prinosa. Konkretno, iako je u Srbiji prošlogodišnji rod kukuruza zbog velike suše manje ili više (u zavisnosti od regiona) podbacio, cena žutog zrna, na žalost ratara koji njim rapsolažu, neće značajnije porasti, jer su u većem delu Evrope i sveta, prinosi bili solidni, ili prosečni. Srbija, kao mali segment ekonomske agrarne pijace ne može bitnije da utiče na cene.
–Često smo skloni da gledamo samo u naš atar, ali to vreme je prošlo – kaže agroekonomista i dugogodišnji eks – direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin. – Dok su kod nas lane harale velike vrućine, u većem delu zapadne Evrope bile su kiše. Dve glavne agrarne sile u Evropi, Nemačka i Francuska, nisu imale podbačaje kada je kukuruz u pitanju. Na svetskom tržištu, količine kukuruza, kao i pšenice i soje su veće od ukupne potrošnje, pa cena našeg strateškog proizvoda – kukuruza, neće bitnije rasti – smatra Galetin.
Takođe, poznato je da na tržištu često nema većih cenovnih razlika čak ni između različitih kontinenata, jer su moderni transportni sistemu učinili da je prevoz ogromnih količina robe izvodlji, a za veće količine i te kako isplativ. Već decenijama se kao nadolazeća perspektiva navodi ulazak Srbije u evropsku uniju. Galetin podseća da u ovoj organizaciji, kada je trgovina u pitanju, vladaju takva pravila po kojima nikakve carinske barijere ne piju vodu.
Na cene žitarica u Srbiji, po rečima našeg sagovornika, najviše utiču dešavanja na Produktnoj berzi u Budimpešti, a na globalno svetsko tržište poljoprivrednih proizvoda, samim tim i na cenovne prilike kod nas, kretanje cena na čikaškoj berzi u SAD. A prilike su sledeće: cena kukuruza u Budimpešti ovog meseca se kreće oko 150 evra po toni, u Novom Sadu, kada se preračuna to je oko 138 evra, a u Čikagu cena kukuruza se u poslednje vreme kreće oko 145 dolara po toni.
Dakle, bez obzira što je u Srbiji lanjski rod većine kultura, pre svih kukuruza, bio slab, može se očekivati rast cene ove žitarice, ali ne velik, pogotovo ne u meri koja bi ratarima nadoknadila gubitke koje je uslovila prošlogodišnja suša. Slična je situacija i kod ostalih kultura, jer su cene na svetskom tržištu relativno ujednačene, a veća cenovna kolebanja vrlo kratka.
