Žuto lišće na paradajzu je čest problem sa kojim se mnogi baštovani susreću. Razloga je mnogo, ali postoje oni koji se najčešće javljaju.
Mnogo je razloga zašto lišće na paradajzu počne da žuti, a najčešći se kreću od nepravilnog navodnjavanja (zalivanja), preko nedostatka određenih hranljivih materija, pa do bolesti koja se zove žuto uvenuće paradajza, a koja se javlja krajem jula – početkom avgusta.
Nepravilno zalivanje
Ukoliko su listovi počeli da žute od vrha ka krajevima i na kraju otpadaju, najverovatnije je da ste paradajz previše zalivali.
Previše vode može da dovede i do opadanja cvetova u vreme cvetanja biljke.
Paradajz traži vlažan sloj zemlje deblji od 20 cm, jer ima bolje razvijen koren.
Nedostatak vode listovi će da pokažu sa bledo zelenom bojom i tada treba zalivati.
Nedostatak hranljivih materija
Nedostatak nekih hranljivih materija može da rezultira da listovi na paradajzu počnu da žute.
Nedostatak azota – prvo počnu da žute stariji listovi, pa zatim i mlađi.
Nedostatak sumpora – simptomi podsećaju na nedostatak azota, gde listovi postaju jednolično žuti. Za razliku od nedostatka azota, kod sumpora prvo žute gornji listovi, pa se žutilo dalje širi ka donjim.
Nedostatak gvožđa biljka pokazuje hlorozom mlađih listova i hlorozom u osnovi lista. Ukoliko nedostaje mnogo gvožđa dolazi do potpunog prebojavanja lista u bledo-žutu boju.
Nedostatak magnezijuma se manifestuje žutilom na rubovima starijih listova, koje se širi prema sredini lista. Mogu se javiti i smeđe nekrotične mrlje koje se razvijaju između vena lišća.
Nedostatak kalijuma biljka prikazuje, takođe, žutilom na rubovima starijih listova, a u naprednoj fazi vrhovi i rubovi listova paradajza razvijaju smeđu nekrozu.
Žuto uvenuće paradajza
Reč je o gljivičnoj bolesti koja se javlja krajem jula i početkom avgusta, a kod jake zaraze dolazi do pojave žute boje listova i biljke počinju da venu. Cvetovi često postaju sterilni, a ako se plod formira, on zaostaje u porastu.
Oboleli listovi su sitni, žuti, ne napreduju u razvoju, a ivice listova su povijene na gore. Vršni delovi biljaka zaostaju u porastu, biljka žuti i pre vremena umire.
Viši intezitet zaraze nastaje u godinama sa suvim i toplim letom. Takvi uslovi spoljne sredine odgovaraju cikadama (vrsta cvrčka), koje su glavni prenosioci patogena.
Glavna mera za suzbijanje ove bolesti je uništavanje korova i smanjenje populacije cikada. Njih možete da probate da oterate na organski način, nekim od načina za suzbijanje skakavaca.
Naravno, postoje i hemijski preparati za zaštitu bilja koji ne smeju da se upotrebljavaju u organskoj proizvodnji, već samo u konvencionalnoj, mada se i u ovoj proizvodnji uveliko prelazi na biološka rešenja.
Fuzariozno uvenuće paradajza
Ovde je, takođe, reč o gljivici koja je veoma destruktivna i u povoljnim uslovima može da uništi kompletnu biljku.
Lišće biljaka dobija žutu boju (najpre donji listovi), pokazuju simptome uvelosti, zatim, po obodu nekrotiraju, suše se i opadaju. Biljke vidno zaostaju u porastu. Ako izvadite jednu biljku i uzduž presečete stablo, na prizemnom delu stabla uočava se mrka obojenost. To je karakterističan simptom.
U ovom slučaju, najbolje je odmah izvaditi sve zaražene biljke iz zemlje i spaliti ih kako se gljivice ne bi dalje širile.
Stalnim pregledom biljaka, poznavanjem stanja i usmeravanjem pažnje na obrazac simptoma možemo donositi ispravne odluke i pozitivno uticati na razvoj situacije u bašti.
Referenca: Cropaia
* Preuzimanje teksta je dozvoljeno uz navođenje našeg portala kao izvora.
