Krmni sirak: Nepravedno zapostavljena alternativa kukuruzu

0
434
stocni krmni sirak
Foto: Pixabay

Krmni sirak se odlikuje izuzetno visokim prinosima i visokom produkcijom mase u našim agroekološkim uslovima. Takođe, bitne karakteristike su kvalitet i dugi vremenski period korišćenja što ga svrstava u red značajnih krmnih kultura u ishrani preživara.

Adama Maganic 1120x180

Krmni sirak je jednogodišnja kultura iz grupe žita. U našoj zemlji se gaji na oko 2.000 ha i slobodno se može reći da je ova biljna vrsta i pored svojih pogodnosti za gajenje nepravedno zapostavljena na našim oranicama.

Prinos zelene mase može da se kreće od 50 do 70 t/ha. Otporan je na sušu, bolesti i štetočine. U vreme suše može da zaustavi razvoj bez štetnih posledica, a čim se vlaga obezbedi nesmetano nastavlja sa razvojem. Njegova proizvodnja je jeftinija od proizvodnje mnogih ratarskih kultura, tako da je i to jedan od razloga zbog kojih se mnogi proizvođači ove godine interesuju za njegovo gajenje.

Paradajz 1120x180

Saveti za setvu i ugoj krmnog sirka

Krmni sirak je izrazito toploljubiv, pa se sa setvom kreće poslednje dekade aprila. Najbolje ga je sejati posle ozimih strnih žita, mahunarki, šećerne repe. Sirak je loš predusev strnim žitima. Prilikom izbora parcele treba izbegavati one na kojima ima dosta divljeg sirka. Sirak ne sejati posle kultura koje su tretirane Treflanom.

PROČITAJTE I...  Kako sprečiti pojavu aflatoksina u kukuruzu

Setva krmnog sirka obavlja se kada se površinski sloj zemljišta zagreje na 10 do 12 °C, a to je u našim agroekološkim uslovima kraj aprila, početak maja. Najprecizniji metod određivanja vemena setve ja kada prve setve kukuruza u istom području krenu sa nicanjem. Ukoliko se sirak gaji za zelenu krmu i silažu seje se na rastojanje 20-40 x 15-20 cm, a za zrno 60 -70 x 20-30 cm. Seje se na dubinu 3 do 5 cm. Količina semena za setvu kreće se od 10 do 30 kg/ha.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

Sirak povoljno reaguje na upotrebu organskih i mineralnih đubriva. Od organskih đubriva koristi se dobro zgoreo stajnjak u količini 25 do 40 t/ha. Orijentacione količine potrebnih hraniva su 70-180 kg/ha N, 100-120 kg/ha P2O5 i 100-120 kg/ha K2O. Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva ili 60-70 % njihove količine koristi se pred osnovnu obradu zemljišta, a ostatak u predsetvenoj pripremi. Jedan deo azotnih hraniva (1/3) koristi se pri osnovnoj obradi zemljišta, a ostali deo u predsetvenoj pripremi i za prihranjivanje. Prihrana se vrši KAN-om u fazi 3 do 4 lista nakon svake kosidbe. Od prihrane do košenja ili napasanja stoke treba da prođe 20 dana.

PROČITAJTE I...  Cene žitarica pod udarom krize u Ukrajini

Krmni sirak ima višestruku upotrebu

Najviše se koristi kao stočna hrana, i to kao zrno ili nadzemni deo za zelenu masu i spravljanje silaže. Može se koristiti za ispašu. Za napasanje najbolje kada je visine 60 do 80 cm. Ranije napasanje nije preporučljivo. Ukoliko se koristi za zelenu krmu kosi se pri kraju porasta u stablo i do pojave metlica. Kosi se na visinu od 10 do 12 cm da bi regeneracija bila uspešna. Sirak ima izuzetnu moć regeneracije. Daje 2 do 3 otkosa. Prvi otkos za zelenu masu stiže 50 dana od nicanja, a naredni za 40 dana.

Krompir 1120x180

Za spremanje silaže sirak se koristi u fazi mlečno-voštane zrelosti, kada sirak sadrži 65-70 % vode. Sirak sadrži dovoljno fermentabilnog šećera, pa se silaža uspešno sprema bez dodavanja aditiva. Silaža od sirka najviše se koristi u ishrani mlečnih krava.

Izvor i autor: PSSS, Svetlana Jerinić, Stručni saradnik za ratarstvo i povrtarstvo

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01
Prethodni tekstSve više starijih ostavlja potomstvu zasad lešnika kao imetak
Sledeći tekstNomadski stočari sa 200 goveda: Nastavljamo očevim stopama

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime