Hranljiva i lekovita svojstva hrastovog žira poznata su od davnina. Od hrastovog žira može da se napravi izvrsna hrana, ispeče hleb i napravi lekovita kafa.
Postoji više vrsta žirova. Njačešće se misli na plod različitih vrsta hrasta, ali može biti i plod različitih vrsta bukve. Oblik i veličina žira zavisi od vrste do vrste. Može biti dužine od 1.5 cm do 5 cm, širine 0.7cm do 2.7cm. Sazreva u septembru, oktobru. Zakačen je za peteljku. Raste kao plod na drvetu hrasta, bukve.
Hrastov žir je jestiv i lekovit. Tokom istorije, narod ga je dosta koristio. Jestivost žirova zavisi od sadržaja tanina u njima. Ako ih sadrži mnogo ima gorak ukus što ograničava upotrebu u ljudskoj ishrani. Postoje i žirovi sa malo tanina, a dosta skroba, kao što imaju cer, kitnjak, sladun, medunac i druge vrste. Gorak ukus može se ublažiti pečenjem ili kuvanjem u ključaloj vodi. Može da se konzumira pečen poput pitomog kestena, kao pire, samleven u brašno kao dodatak za pripremu hleba, pržen i mleven kao zamena za kafu.
Kafa od žira
Kafa se pravi od hrastovog žira, a preporučuje se sportistima i za dobar oporavak organizma i podizanje imuniteta. Takođe, preporučuje se kod anemije, za jačanje krvne slike. Žir je bogat mineralima, a posebno gvožđem. Kažu da je korisna protiv rahitisa i kostobolje. Povoljno djeluje na probavu, rad creva i u slučaju hemoroida. Reguliše rad štitnjače i menstrualne cikluse. Stabilizuje pritisak i masnoću u krvi, a pomaže i kod depresije navodi Ordinacija.tv.
Brašno od žira
Što se tiče brašna od žira, poznato je da je tešku 1815. godinu, srpski narod preživeo baš uz pomoć brašna od žira, praveći od njega hleb. Od 100 kg žira može da se dobije oko 20 kg brašna. Koristi se hrastov žir bez termičke obrade. Ne mora da se pravi samo hleb, već mogu i peciva, kolači, palačinke… Pre upotrebe meša se sa pšeničnim brašnom.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja i delova lekovitih biljaka je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema, trudnica ste ili dojilja obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Dodatne reference:
Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec
Hrana iz prirode, Marko Stevanović