Majušna, a tako moćna biljka dobila je naziv plućnjak jer se vezuje za lečenje plućnih bolesti iako ima mnogobrojna medicinska svojstva. U pitanju je autohtona biljka koja, osim što je lekovita, može da se koristi u ishrani.
Plućnjak (Pulmonaria officinalis) ili kudrovac, lisac, medunika, džigerišnjak je zeljasta biljka iz porodice Boraginaceae, a ime roda potiče od latinske reči ,,pulmoa“ što znači pluća.
U pitanju je autohtona vrsta koja je veoma rasprostranjena u Evropi, a raste u mešano listopadnim i bukovim šumama, od nizija do planina. Možete je naći duž ograda uz puteve, u baštama, na obalama potoka, jer voli blago vlažno do vlažno zemljište bogato hranljivim materijama. Uglavnom raste u senci.
Nadzemni deo biljke je prekriven finim dlačicima, a raste svega do 30 cm. Listovi su srcastog oblika, imaju sitne krvržice na gornjoj površini lista i dlačice, dužine oko 12 cm, zeleni, a karakteristika su bele ili bledo zelene mrlje po listovima. Prizemni listovi imaju duge drške.
Plućnjak cveta od marta do maja. Cvetovi su sa pet latica koje su u početku ružičaste ili crvene, a kasnije dobijaju plavo-ljubičastu boju. Plod je jajsti orašćiš, a seme unutar ploda sazreva od maja do juna.
Lekovita svojstva plućnjaka
Plućnjak ima mnoga medicinska svojstva, jer sadrži kalijum, kalciju, vitamin C, saponine, tanine, flavonoide… Ima jako antibiotsko i antioksidativno dejstvo, a u našoj zemlji spada u red zaštićenih vsta. U lekovite svrhe se koristi još od XVI veka. Od ove biljke se pravio čaj koji se primenjivao za lečenje bronhitisa, gripa, astme, kašlja. Pomešan sa rastavićem i bokvicom koristio se za lečenje tuberkoloze.
Ono što je malo poznato, to je da je plućnjak – jestiv. Mogu se konzumirati sveži listovi i cveti i to kao dodatak u salatama, ali i kao kuvani u čorbama.
Važna napomena: Primena lekovitog bilja ili lekovitih delova biljaka je informativnog karaktera. Obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom, pre bilo kakve primene.
Izvor: Društvo za promociju prirode Srbije