Organska proizvodnja povrća u Kelebiji

0
1348
Agrosaveti - Organsko povrće u Kelebiji 04

Na samom severu naše zemlje, u kraju poznatom po ergeli konja, dvoje mladih, obrazovanih i porodičnih ljudi su odlučili sa sviju porodično gnezdo. Arheolog Miloš Nedeljković i njegova supruga agroekonomista, Jelena Nedeljković, ostavili su život u gradu i zamenili ga poljoprivredom sa organskim principima u Kelebiji.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

„Okolnosti su bile takve da sam se ja upoznala sa organskom proizvodnjom radeći u Udruženju „Terras“, gde sam imala mogućnosti da puno naučim i vidim od proizvođača. Da vidim da to zaista ima smisla, da ima prinosa,  prihoda i svega ostalog od čega se naravno živi. Srećna okolnost je bila ta što je moj muž nasledio dedino imanje i onda smo odlučili da celu parcelu prevedemo na organsku proizvodnju i da postanemo organski proizvođači. Jednostavno, bilo nam je dosta grada, gužve. Bili smo oboje u nekom periodu i u inostranstvu, ali smatram da ljudi podcenjuju zemlju, a precenjuju stanove. Na selu, na primer, šta god da zasadiš, nećeš biti gladan, dok u gradovima već nije tako“ – kaže Jelena Nedeljković, organski proizvođač iz Kelebije.

Plastenička organska proizvodnja

Nedeljkovići obrađuju pola hektara površine po organskim principima. Uglavnom je to plastenička proizvodnja, a plan je da proizvodnju šire ka voćarstvu.

Adama Sultan 1120x180

Agrosaveti - Organsko povrće u Kelebiji 03

„S obzirom da je to nešto što se često konzumira, brzo se rotira i kapital. Negde nam je i bio cilj da zaokružimo tu priču na povrtarstvu što se tiče organske proizvodnje. Naporno jeste, u smislu da treba postupno ulaziti. Na primer, ja sam došla iz tog nekog teoretskog dela, opet u praksi to deluje potpuno drugačije. Moraju da se ispune te neke procedure kada su u pitanju papirologija, kontrole, sertifikacija. Svako seme koje se posadi mora da bude prijavljeno itd. Smatram da je dobro imati taj prelazni period i u tome se čovek iskali, dok ne postane organski proizvođač“ – napominje Jelena Nedeljković.

PROČITAJTE I...  Stigle jagode – S nestrpljenjem smo ih čekali

Nedostatak iskustva u poljoprivrednoj proizvodnji na gazdinstvu Nedeljković nadomešćuju istraživanja, svakodnevnim učenjem i vrednim radom. Problemi sa kojima se suočavaju se ne razlikuju bitno od onih koje izdvajaju i drugi organski proizvođači, a to je pre svega nedostatak odgovarajućeg semenskog materijala.

galenika pylon 1120x85

Agrosaveti - Organsko povrće u Kelebiji 02

„Mi koristimo netretirano konvencionalno seme koje prethodno prijavimo, sa deklaracijom, računom proizvođača i sve što je neophodno u vidu papirologije. Organska semena, konkretno još nismo koristili. Međutim koristili smo naša semena koja su preostala od prethodne godine, koja su pod kontrolom i nije im istekao rok važenja. U tom smislu smo koristili sopstvena, ali za sada je sve to konvencionalno ne tretirano.“

„Na našem tržištu ima minoran broj organskog semena da u suštini nije vredno ni pomena. A sa druge strane ne treba preterivati sa tim zbog cena. Organsko seme ne bi trebalo da bude ništa skuplje od konvencionalnog netretiranog. To je apsolutno isto seme samo je organsko prošlo kroz određenu proceduru i kontrolu. To je razlika“ – rekla je Jelena Nedeljković.

PROČITAJTE I...  Izvezeno oko 600 tona leskovačkog paradajza

Zaštitna sredstva, nedostatak radne snage

Na osnovu liste dozvoljenih aktivnih materija koje objavljuje Ministrastvo poljoprivrede, Miloš i Jelena koriste zaštitna sredstva, kako bi njihov dnevnik proizvodnje bio kompletan. Vode računa o tome da za sve ono što primenjuju u proizvodnji imaju i odgovarajuće papire. Ali se ipak najviše okreću onome što mogu da urade sami i preventivno.

„Neke pripravke pravimo sami, mislim da su to dve ključne stavke u organskoj proizodnji u Srbiji koje treba da se razvijaju: semenska proizvodnja i definitivno zaštitna sredstva, đubriva i repromaterijal“ – kaže Jelena Nedeljković.

Agrosaveti - Organsko povrće u Kelebiji 01

Nedostatak radne snage osete i na ovom gazdinstvu iako obrađuju oko pola hektara. Za sve sezonske poslove i svakodnevan nadzor nije uvek dovoljan rad članova domaćinstva, jer se poslovi obavljaju ručno, od plevljenja i okopavanja, pa sve do malčiranja i same berbe.  U plastenicima je postavljen sistem za navodnjavanje, kap po kap, preko kojega je moguće i prihranjivati biljke.

Konkurisali smo za podsticaje i kod Pokrajine i kod Ministarstva, kako za plastenike tako i za navodnjavanje. Tu smo dobro prošli i mislim da su svi proizvođači koji su učestvovali na tim konkursima zadovoljni. Tu država zaista daje svoj podsticaj i podstrek poljoprivrednim proizvođačima da nisu sami u celoj priči“ – rekla je Jelena Nedeljković.

PROČITAJTE I...  Na mladima povrtarstvo ostaje

Nedeljkovići plodove svoga rada plasiraju na tržište Subotice, Beograda i Novog Sada. Za Suboticu i okolinu rade kućnu dostavu, a novosađani mogu da kupe njihove proizvode u dve specijalizovane prodavnice. U Beogradu imaju tezge na Kalenić pijaci i pijaci u Bloku 44. Želja im je da zaokruže proces proizvodnje i da ubuduće svojim potrošačima mogu da ponude organska jaja i meso.

Prethodni tekstValjevo značajno za srpsko ovčarstvo
Sledeći tekstProizvodnja malina i kupina u Lozničkom kraju

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime